Staro jezgro Zemuna

Novi most

2012-01-22T15:50:00.001+01:00

Severna tangenta sa mostom... link CIP

Novi zemunski most nije u 'Starom jezgru Zemuna', ali zbog njegovog značaja i uticaja na ceo Zemun, pratiće se njegova izgradnja na ovom blogu.

"Novi most preko Dunava biće dugačak 1.499 metara , a širok oko 29 metara, imaće ukupno šest kolovoznih traka (3+3) i pešačko biciklističke staze sa obe strane. Predviđene su dve odvojene mostovske konstrukcije, širina po 13,95 m, na zajedničkim stubovima. Glavna konstrukcija je kontinualni nosač, koji premošćuje reku Dunav sa tri raspona, 95 m/172 m /95 m.

U Zemunu je 14. jula 2010. godine položen kamen temeljac za most preko Dunava Zemun-Borča, čija je vrednost 170mil €, a početak radova bio je na jesen 2011. Trenutno je na gradilištu mosta Zemun-Borča završena je izgradnja pomoćnog mosta sa borčanske strane, ukupne dužine 780 metara, a počelo je formiranje istog takvog pomoćnog mosta i sa zemunske strane. Pobijeno je i oko 150 stalnih šipova za mostovsku konstrukciju, a završena je i izgradnja fabrike betona koja se nalazi na samom gradilištu.

Planirane su tri faze radova, a u jednoj od njih je predviđeno da se obave radovi od novog Novosadskog puta (saobraćajnice T6) do Batajničkog puta, gde je za sada planirano ukrštanje u nivou. Rok za izgradnju veze T6 je 10 meseci, dok je rok izgradnje mosta 3 godine."

link eZemun

Zvaničan sajt o izgradnji mosta 'China Road': http://crbcserbia.com

Deo pristupa mostu od ulice Cara Dušana kod bas-okretnice.

Veliki trg - radovi

2012-01-14T17:58:00.002+01:00

14. 1. 2012.

Ovako je počelo uklanjanje pijace sa Velikog trga u centru Zemuna :

Tako je počelo i trajalo mesec dana, a sada Veliki trg izgleda ovako :

Nastavak sleduje, a videćemo šta će se sve dogadjati na Velikom trgu.

Novi kej - radovi 2

2011-11-27T15:25:00.001+01:00

28.11.2011

Nedelja, sunčan dan krajem novembra, pa radovi dobro napreduju :

"Završena druga faza radova na obaloutvrdi" - link

U prvoj fazi radova, koji su počeli 27. decembra 2010. godine, urađeni su nožica i uporna greda obaloutvrde, u drugoj fazi izgrađena je kompletna obaloutvrda i nasip i rekonstruisani kanalizacioni izlivi.

Buduće pristanište sa popločanim šetalištem, prostiraće se u dužini od 450 metara, na potezu između restorana ''Šaran'' i restorana ''Venecija'', a građani će ubuduće donje šetalište zbog visine na kojoj je izgrađeno, u odnosu na prosečni vodostaj Dunava, moći da koristite jedanaest meseci godišnje. Na ovaj način otvara se prostor za razvoj turizma i privrede i nakon 200 godina pristanište za brodove.

Izgradnja obaloutvrde je najvažniji infrastrukturni projekat opštine Zemun, izvodi se zajedničkim ulaganjem sredstava opštine Zemun, Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i Javnog vodoprivrednog preduzeća ''Beogradvode''. Kompletna vrednost radova iznosi 250 miliona dinara.

Treća faza radova počinje nakon novogodišnjih praznika kada će biti napravljene tribine i obaloutvrda podignuta do nivoa puta.

Lukoil pored škole !?

2011-08-14T20:18:00.001+02:00

U matru ove godine je počela bespravna rekonstrukcija pumpe pored škole o čemu je već pisano na 'Podivljali' Lukoil' .. link
Inspekcija je na privaju gradjana zatvorila to gradilište, a od 'BeoInfo' sam 23.3.2011 dobio ovaj odgovor :

14.8.2011

Tokom ovog vikenda nikla je nova pumpa Lukoil-a pored škole?!

14. 9. 2011

Snimak iz autobusa i razgovor sa vozačem :

Sada je jasno zašto je izgradjen zid na trotoaru do škole:

20.10.2011

Stigao je i gas na Lukoil-ovu pumpu kod škole, raskrsnice i velikog bas-stajališta, koja je počela da radi prošlog vikenda.

Tankovi i mesta za točenje su uz sam kolovoz, po kojem to propisu?

PS.. klikom na slike možete videti pun format.

Novi kej - radovi

2011-07-14T21:32:00.021+02:00

Pre godinu dana su najavljeni radovi Druge faze izgradnje novog keja od rest. 'Šaran' do rest. 'Venecija' o čemu je već pisano na temi Novi kej 2 .
Radovi su počeli u februaru podvodnim kopanjem stope :

Zatim su u martu počeli radovi i kod restprana 'Šaran' :

Tada su je pojavili i prvi komentari, kao što je ovaj :

"Na obali Dunava u Zemunu, kod restorana 'Venecija', izvode se radovi na izgradnji obaloutvrde, što je eufemizam za gradnju novog keja na Dunavu.

Bez ikakve Javne rasprave i stručne analize nastavlja se unuštavanje obaloutvrde Zemunskog keja izgradjene 1889god., a poslednji put dogradjene tridesetih godina prošlog veka, napravljene od prirodnog kamena, kao skladne veze grada i reke, koja do današneg dana nije pretrpela nikakva ozboljnija oštećenja. Zamenjuju je betonskim blokovima, koji na završenom delu novog keja propadaju već sada, tek par godina posle ugradnje. ... itd."

Tekst 'Atak na staro jezgro Zemuna' je objavljen u Politici, rublika 'Medju nama' od autora Ozrena Karamate : link

14.juli

Radovi dobro napreduju, a stiglo je i novo pismo Ozrena Karamate:

" ... Kako nepostoji nikakva stručna studija o opasnosti od visokih voda, ostaje nejasno da li je ovakva zaštita uopšte potrebna, i da li se ona mora obaviti na ovaj najgrublji i njaskuplji način.
Pri tom nepostoji ni odobreni glavni i izvodjački projekat, gradjevinska dozvola, niti prijava radova.

... Radovima na Zemunskom keju nastavlja se uništavanje ambijentalne celine Staro jezgo Zemuna....itd" .. ceo text link

Restoran 'Venecija' se sada nalazi 20-tak metara od stope novog keja.

Stopa je izgradjena i izvršeno je nasipanje 100 metara nizvodno od 'Venecije' u visini ulaza na parking pijace ?! Po kojem to projektu?

Počelo je i rušenje starog keja ?!.. koji je inače zaštićen Zakonom.
Ko ovde gradi i zašto, šta to gradi i po kojem odobranom Projektu, ko sve to finansira, .... još se ne zna, jer nema zvanične table na gradilištu.
Samo je sigurno da vlast opet 'divlja' sa gradnjom u predizbornoj godini.

15. juli

Citat iz Plana detaljne regulacije 'Staro jezgro Zemuna' :
"7.4. Pravila za uredjenje priobalja i akvateritorije

Veze izmedju gornjeg i donjeg platoa i akvateritorije ostvariti navoznim rampama za izvlačenje i spuštanje čamaca i drugih plovnih objekata.

Pozicije rampi su:
- u osovini Njegoševe ulice
- na pravcu Karamatine i Zmaj Jovine ulice
- na pravcu Ulice Djure Djakovića i
- centralna dvostruka bočna rampa ukomponovana u
glavnu vezu Keja sa zaledjem na pravcu Masarikovog trga."

Da li su ovi koji ruše 'centralnu rampu' uopšte čuli za PDR? .. Nisu!
Jer da jesu, ne bi kršili zakon i reskirali sankcije gradj. inspekcije.

5.8. 2011

Članak u štampanom izdanju Blic-a... za pun format klik na link

Stigla je i tabla, naslonjena i vezana žicom za drvo, pa sad kao 'znamo' o čemu se radi, pa kojem Projektu i kojoj gradjevinskoj dozvoli.

28.9.2011

Nasuti tucanik oko 150cm za prvu kaskadu nove obaloutvrde :

Sličajni prolaznik pored šahta kanalizacije kod restorana 'Venecija' :

Radovi na kanalizaciji Zmaj Jovine kod budućeg Pristana 'Zemun' :

Postavljanje cevi 150cm pomoću dizalice, rovokopača i ronioca :

Pijaca - donji deo

2011-07-10T18:08:00.013+02:00

24. maj

Radovi na rekonstrukciji donjeg dela pijace počeli su 19. maja, tako što je prvo početo rušenje montažnih objekata. Vlasnicima je obećano da će za 90 dana biti izgradjeni novi objekti na donjem delu pijace. Kako će oni izgledati, tek će se videti, jer nije bilo Javne rasprave za izgled novih objekata.

Rekonstrukcija pijace Zemun biće sprovedena u tri faze, a u prvoj fazi radova, predviđeno je rušenje svih postojećih lokala na donjem delu pijace i izgradnja 44 montažna objekta u pasareli koja će štititi građane od atmosferskih prilika.Planirano je da u 12 objekata budu mesare, u 16 objekata zanatlije, a ostatak će biti opredeljen za prodaju mešovite robe. eZemun

10. juli

Do sada se uglavnom radilo na priključenju za vodu i kanalizaciju.

Deo prema Ribljoj pijaci će biti 4 metra udaljen od pijačnog wc-a, koji se takodje adaptira, a deo prema Policiji će biti do školske ograde, tako da više neće biti trotoara za prolazak pešaka.

Prema rečima poslovodje, ovi radovi su pri kraju i za neki dan počinje postavljanje i povezivanju kablova za struju i telefon.

14.8.2011

Ovako izgleda jeftina noseća konstrukcija budućih prodavnica, koje su toliko nagurane u dva reda da je jedva ostao prolaz za kupce.

31.10.2011

Prošlo je već dva meseca od zakazanog otvaranja ovog dela pijace u dva reda kiosk-prodavnica, a radovi su još u toku.

Prvi deo do 'ribarske pijace' je valjda završen, a prema školi se rade unutrašnje elektro-instalacije, koje bi trebalo da se završe do 5.11.

Ovi 'kiosci-prodavnice' su izgradjene od montažnih elemenata, sendvič dva lima i stiropora, koji može da se vidi u gomili na uglu.
A, njihova 'arhitektonska vrednost' i uklapanje u ambijentalnu celinu zaštićenog 'Starog jezgra Zemuna' je baš katastrofalna i potpuno bedna.

PS... o gradnji na pijaci je već pisano na 'Pijaca--trg' i na 'Veliki trg'

5.11.2011

"Kako teku radovi na rekonstrukciji Zemunske pijace" - link eZemun

Odgovor Lukoil-a

2011-04-03T09:44:00.023+02:00

3.4.2011.

U sklopu odgovora na Odborničko pitanje odbornika Zdenka Štomara, sitgao je odgovor Lukoil-a upućen Odelenju za građ.-kom. poslove :

klik na sliku

U prvom pasusu se navode : vlasništvo na parceli i upotrebna dozvola.

Upotrebna dozvola iz 1967g. se odnosila na bivšu malu pumpu, koja je srušena i sada ne postoji, a ionako je predviđena za 'dislociranje', tj. premeštanje po 'Planu detaljne regulacije' Staro jezgro Zemuna :

.. klik na sliku

Umesto te bivše, male pumpe, izgrađena je potpuno nova, veća pumpa i na mnogo većoj površini, pa taj novi objekat nema Upotrebnu dozvolu jer je građen bez građevinske dozvole.

Više puta je zatvarano gradiliše i prema zadnjem rešenju grad.inspekcije je naloženo vraćanje u 'prvobitno stanje' link

A, drugi navod u prvom pasusu, kako je Lukoil "kupio benzinsku stanicu na Trgu B.R uključujući i pripadajuću parcelu od 1530kvm"

nije tačna, jer u Katasru ima samo 161kvm, a 1.369kvm. ima država.

Odavno bi se Lukoil uknjižio na celoj parceli, samo da to može, ali ta Javna površina se sastoji i od zelenila, parkinga i ulice - kao na slici.

U izvodu iz Ugovora o kupovini ova pumpa je označena "crna/black", a

nalazi se u Aneksu 7A kao nepokretnost "privremeni objekti" - link

7.7.2. Obaveze u vezi sa imovinom

"U vezi s imovinom koja je zajednicki klasifIkovana kao "crna" i kako je odredena u Aneksu 7a, Kupac prihvata da preuzme sve rizike i prihvata da Prodavac ne učini bilo kakve tvrdnje, garancije, obeštećenja i druge obaveze koje se odnose na sadašnji ili budući status ove imovine."

U drugom delu odgovora Lukoil-a su prosto neverovatne izjave!
Uzurpator kao "ustupa deo svoje parcele za javni parking i park"?!
Naravno, istina je sasvim drugačija, tj. nova pumpa je izgrađena na Javnoj površini parcele KO br.469, mnogo većim delom u svojini države, a na njoj je po PDR-u planirana Javna garaža - što se vidi na gore priloženim slikama.

Eto tako, još jednom, 'dokaznog materijala' o slučaju 'pumpa na trgu'.

klik na sliku

Samo za one koji ne znaju ili su zaboravili kako je trg nekad izgledao.

Lukoil, naravno, neće da vrati trg u 'prvobitno stanje', pa država mora da ispoštuje svoje zakone ( ako još uvek hoće da bude država) i sprovede namenu trga po PDR-u, tj. izgradi Javnu garažu na trgu.

Lukoil je počeo gradnju bez građevinske dozvole, pa mu je više puta zatvarano gradilište, kao i u ulici Tvorničkoj pored škole - link

Potrebne dozvole i ne može da dobije, jer ne može da gradi po PDR-u, a nije ni vlasnik cele parcele - kako tvrdi u svom odgovoru opštini.

"Prvobitno stanje"

2011-03-07T09:24:00.039+01:00

7.3.2011.

Članak Blica sa izjavom nadležnog grad.sekretara P. Živanovića :

" .. doneto Rešenje o vraćanju objekta u prvobitno stanje."

Pošto objekat nije vraćen u 'prvobitno stanje', a počeo je sa radom, mora da se ponovo 'zatvori gradilište', jer se nije postupilo po Rešenju!

<< klik na sliku

Trebalo bi doneti 'Rešenje o uklanjanju objekta', koje je jedino normalno po važećem Zakonu, pogotovu radi nelegalne gradnje i uzurpacije Javnog prostora, zelene površine, parkinga i ulice .

'Prvobitno stanje' je, srećom, sačuvano je na ovoj slici i svi oni
koji nisu znali ili su zaboravili kakvo je bilo 'prvobitno stanje'
mogu sada lako da uporede šta i gde je sve izgradjeno na trgu.

Od bivše male kiosk-pumpe, nastala je monstrum-pumpa na mestu zelenila prema susednim stambenim kućama, parkinga za 20 kola i delu kolovoza koji je spajao 2 ulice : Dobanovačku i Cara Dušana.

Posle radova na 'skraćivanju' pumpe za 2 od 6 mesta za točenje, pumpa je počela sa radom, tj. prodaje gorivo, a radi i prodavnica sa bife-om.

Razgovarao sam u prodavnici sa radnikom na slici koji je točio gorivo i
on mi je potvrdio da su počeli zvanično da rade "pre neki dan".
Tako je počela da radi pumpa izgradjena u 'zatvorenom gradilištu' ?!
Iako je protiv investitora i izvodjača radova podneta Krivična prijava.

Umesto daljeg komentara, postavio sam pismo naše sugradjanke :

"Postovani,

Vidim da niko više ne pominje pumpu u Dobanovačkoj? Sta se dešava, znate li nesto o tome? Muuuuuuuuuk! Mrak!
Vidim..... sve što smo mislili da neće moći - desilo se, a što je najgore dešava se i više od toga......
Pumpa radi, radi... Radi.
Ljudi koji tu žive u Dobanovačkoj moraju skroz okolo da idu da bi došli do svojih kuća. Ne mogu ni na pumpu da idu sada....
Mislim čemu sve to.....
Koji fenomenalni saobraćjani stručnjak je napravio opšti haos na Trgu? Sad je iz Cara Dušana dozvoljeno skretanje levo u Karamatinu, a iz Kramatine je dozvoljeno levo.....
Ulica Dobanovačka je iznenada promenila smer.... Hej, pa to košta! Pa zar je moguće, da je moguće sve kupiti? Pa zar je stvarno sve moguće?

Pa zar je moguće da Djilas nije bio na "otvaranju"? Zar je moguće?

Pa čemu da naučim svoje malo dete, kojim vrednostima, šta da mu kažem - da je obraz djon i da sve i svakoga može da kupi i da se proda kad god mu ponude i da razum i poštenje zamrzne u friz, jer će biti potrebno u nekom drugom veku nekoj drugoj vrsti koja nije ljudska.... Sta da mu objasnim?

Pa zatvorili su "spas" ulicu, promenili joj smer..... Zbog pumpe, zbog love, zbog čega? Ta ulica u smeru u kom je bila decenijama je bila spas kad se napravi guzva na uzbrdici u Cara Dusana. To je bio ispust, odcepljenje kad se napravi čep. Sad će zagušenje da bude do keja.....

Mozda se samo bez veze sekiram, mozda je ipak neko nešto preduzeo, a ja ne stizem ni vesti da gledam ni novine da čitam.....
Uostalom sta bi mi i to vredelo....
Djilas reče na TV-u da će doći na rušenje pumpe.... " ... klik na link

14.3.2011

Pismo sam poslao na više gradskih adresa, a dobio samo ovaj odgovor :

"Dobar dan,
pošto je grad.inspekcija naredila ( zamolila?) Lukoil da vrati pumpu
u 'prvobitno stanje' ( Bilc), postavio sam novi blog o takvom stanju :
http://starizemun.blogspot.com/2011/03/prvobitno-stanje.html
Pumpa nije dovedena u 'prvobitno stanje', ali je zato počela sa radom!
Kada će da se postupi po Zakonu i trg u centru Zemuna privede nameni?
Pozdrav, Dragan"

.. klik na sliku

Možemo samo da se nadamo da će se uskoro sprovesti Zakon u Zemunu.

17.3.2011.

<-klik na sliku

Ceo odgovor je baziran na "uvidom u Katastar utvrdjeno je kako je parcela K.P. 469 u vlasništvu Lukoil-a" - što nije tačno!

Tačno je da Lukoil ima 161kv.met. na toj parceli, a Država 1.369kv.met.!

Znači, K.P. 469 ima ukupno 1.530kv.m., a od toga je Javni prostor ~90%.

.. klik na sliku

Ovo je insert iz Ugovora o kupo-prodaji Beopetrola u vezi K.P.469

28.3.2011.

Komentar u emisiji TV B92 'Insajder debata: Ugradnja u izgradnji'

"Šta je sa benzinskom pumpom na Muharu u centru Zemuna.
Pumpa je otvorena, iako nema građevinsku dozvolu.
Đilas je obećao da će doći na rušenje pumpe, ali izgleda da iza svega stoji ministarstvo. Molim da se Dulić izjasni o ovom slučaju, jer je pumpa podignuta na javnoj površini."

"Podivljali" Lukoil

2011-03-02T09:06:00.033+01:00

2.3.2011.

"Investitor bahato rekonstruiše po Zemunu" ... link eZemun

Lukoil je počeo još jednu 'divlju gradnju', rekonstrukciju i proširenje svoje pumpe u Zemunu, a koju je grad.gradj.inspekcija zabranila na moju prijavu, tj. 'zatvorila gradilište', pa izgleda da je Lukoil 'podivljao'.

Ova pumpa se nalazi u Tvorničkoj ( A.Dupčeka), a u neposredoj blizini raskrsnice i kada je zatvoren semafor, nastane kolona duža od pumpe, jer kroz nju prolazi oko 10 autobuskih linija i mnogo automobila.

Preko puta pumpe je velika prometna bas-stanica i pekare, a škola je na samo par metara od tankova sa gorivom i auto-cisterni. Zar mora tako?

Status pumpe je ocenjen o kao "nepovoljan" i trebalo bi je izmestiti iz okruženja gde se kreće i boravi veliki broj ljudi i gde ometa saobraćaj na raskrsnici.... klik na sliku 'status' :

Pored svega navedenog, Lukoil je počeo proširenje pumpe bez dozvole na delu zelene površine i trotoara, a tako što je posekao tri drveta i izgradio neki zid prema školi... valjda da štiti prolaznike od..?

Značaj ove prometne raskrsnice, koja povezuje N.Beograd i Zemun.

"Inspekcija zapečatila Lukoilovo gradilište".. link Blic

Gradska gradjevinska inspekcija je 'zatvorila gradilište' i sada se čeka rasplet oko 'podivljalog' Lukoil-a, jer je sličan slučaj i na trgu B.Radičevića, izgradnja 'divlje' pumpe u 'zatvorenom gradilištu', a nedavno počela da radi, tj. toči gorivo i prodaje robu i piće u prodavnici.

Ovako to izgleda kada šleper uz pomoć radnika pumpe, pokušava da se uključi u saobraćaj posle dolivanja goriva na 'divljoj' pumpi za koju je gradonačelnik 2 puta na TVu rekao da će biti srušena! - sve o tome na:
http://starizemun.blogspot.com/2010/08/rusenje-pumpe.html

Tako je u "zatvorenom gradilištu", koje mora da obezbedjuje Policija i EDB mora da isključi struju (po Dopisu nadležnih), nikla sasvim nova i veća 'divlja' pumpa, na mnogo većoj površini ( zelenoj, parkingu i saobračajnoj), pa čak počela i da radi?!.. a, sve to naočigled Opštine i Grada, Inspekcije i Policije,... Nas i Gradonačelnika... Jel to Država?!

23.3.2011.

Tačno posle mesec dana je stigao odgovor na moje pitanje od 'Beoinfo' :

Zima 2011.

2011-02-06T16:32:00.036+01:00

Ove zime se pojavilo u medijima nekoliko starih tema ( nova kula i pijaca), kao i par aktuelnih ( novi kej i pumpa), a i članak o našem odnosu prema nasledju, tj. o našoj nebrizi, nemaru i neodgovornosti.

Propadaju i zgrade-kulturna dobra

Nasleđe koje Zemun nije umeo da sačuva.. link

"... U Starom jezgru Zemuna zaštićenom kao kulturno dobro od velikog značaja, nalaze se najstarije kuće i crkve u celom Beogradu, zbog čega se ovo područje često naziva istorijskim i arheološkim blagom prestonice. Međutim, najave gradskih čelnika da će ovaj deo Zemuna načiniti pravim turističkim potencijalom Beograda, ostale su samo na rečima....

...Gardoš još ima potencijal da postane prava turistička atrakcija, gde bi turisti dolazili makar da popiju kafu i uživaju u pogledu na Dunav.

Umesto toga, Gardoš je nedovoljno uređen, njegove arhitektonsko-urbanističke i kulturno-istorijske vrednosti su neiskorišćene, a stare građevine često su na udaru privatnih interesa - priča za “Blic” Aleksandra Dabižić iz Zavoda za zaštitu spomenika i autorka nedavno objavljene monografije „Spomeničko nasleđe Starog jezgra Zemuna“...."

Nebriga odgovornih i bahatost neodgovornih uništava naše nasledje.
Ali i dalje se planiraju razni moderni projekti i objekti kao ova kula od 33 sprata na samoj obali u Dunavskom parku, koja nije u Starom jezgru Zemuna, ali bi uništila vizure iz njega prema Beogradu i Avali.

Uskoro bi trebalo da počne rekonstrukcija nekada najelitnijeg hotela

Nova „Jugoslavija” vratiće stari sjaj.. link

"... rekonstrukcija hotela, kao i dodatni trgovinski centar i stambeno poslovna kula od 33 sprata donela i značajne ekomomske benefitе Beogradu, jer bi u novom kompleksu posao dobilo više od 1.200 ljudi.

... Eksluzivni trgovinski centar i stambena kula od 33 sprata dizajnirana prema najvišim svetskim standardima će upotpuniti kompleks jedinstven na Balkanu.
Zajedno, novi kompleks hotela „Jugoslavija” imaće više od 150.000 kv.met. uključujući i podzemni parking za približno 1.400 vozila (?!)... "

Osim 'kule', koja bi pojela sav okolni prostor i uništila vizure, planira se i 1.200 zaposlenih ( a, posetioci?!) i saobraćaj od min. 1.400 vozila?!
Pored toliko neizgradjenih lokacija, baš na Šetalištu hoće da grade onakvu monstrum kulu sa šopig-molom i upropaste Dunavski park.
A, nastavlja se i dugogodišnje najavljivanje rekonstrukcije naše pijace.

Pijaca-trg od maja u Zemunu .. link

"... Idejno rešenje predviđa da se na pijačnom platou postavi maksimalan broj rasklopljivih tezgi, koje će biti raspoređene u redovima (po dve spojene), da bi se dobila uređena pijaca sa minimalnim neiskorišćenim prostorom.

U osovini trga i približno u osovini Rimokatoličke crkve premeštena je česma, dekorativno obrađena i osvetljena, tako da prestavlja prostorni akcenat, a u pogledu komuniciranja pešaka i formiranja „pomične pijace” daje najpovoljnije prostorne veze i vizure....

Šema popločavanja je proizašla iz tehnologije pijace, tako da su formirana polja dimenzija 4.2x4m, koja omogućavaju lako postavljanje rasklopivih tezgi, odnosno parkiranje vozila po projektovanoj šemi, bez dodatnih elemenata na platou, koji bi mogli da naruše njegov izgled u periodu, kada je plato samo pešačka zona.... "

Denivelisana površina Velikog trga i Gospodske od pijace do keja je odavno propala i to je, naravno, potrebno kvalitetno rekonstruisati.

Ali, idejni projekat nije bio na Javnoj raspravi, a pogotovu planirana gradska česma (fontana?) na sred značajnog trga u centru Zemuna.

Pitanje je da li ćemo imati gradski trg (piazza, plac,..) koji će se povremeno koristiti za tržnicu (pijacu) u nadležnosti opštine... ili će to biti pijaca ( tržnica) sa koje će se povremeno sklanjati rasklopive tezge, a u nadležnosti JP Pijace?
Ko i kako će premeštati one tezge i gde će se skladištiti roba prodavaca, videćemo kako se odvija kod prvog pljuska i vejavice.
Pijaca-trg biće mesto za kupovinu i zabavu.. link

A, na drugom, značajnom trgu Branka Radičevića (Muharu) došlo je do 'pozitivih radova', tj. prema rečima radnika 'skraćuje se' pumpa za 2 od 6 mesta za sipanje goriva, odnosno za 1/3.
To je deo prema raskrsnici, koji je izgradjen na bivšem kolovozu, pa su možda shvatili da se 'malo preterali' u nelegalnoj gradnji i sada se, eto, kaju i koriguju..... a, možda je i neki dogovor sa ,nadležnima' ?

Danas u nedelju 2.feb.( od kada je ova slika), nije bilo 'pozitivnih radova', pa ćemo tek videti kakve su im stvarne namere i da li je u pitanju samo neka 'šminka' i blef da bi se odložilo uklanjanje objekta.
PS.... Na slici od 14.feb. se vidi da je nešto 'skraćena' pumpa :

Po lepom sunčanom danu, počeli su ozbiljni radovi na bagerisanju za stopu ( 'nožicu' na regulacionoj liniji) potpuno nove obaloutvrde kod rest.'Venecija'... što, naravno, nije rekonstrukcija stare obaloutvrde, kako piše po medijima, a to se može čuti i od nekih aktuelnih vlasti.
Zalaganjem jednog našeg aktiviste, uklonjen je šlep kod Venecije.. link

Hidro-gradjevinske radove izvodi PIM, koji je već izgradio prvu fazu.
O ovim temama je već pisano na ovom blogu, a linkovi su sa leve strane.

21.2.2011.

Pismo objavljeno u rublici 'Medju nama' u Politici - klik na sliku:

23.2.2011.

Pumpa na Muharu ponovo pumpa ?! - u'prkos Gradonačelniku :
http://starizemun.blogspot.com/2010/08/rusenje-pumpe.html

Arheologija i kaldrma

2010-11-12T10:48:00.022+01:00

12.11.2010

Nedavo su objavljena tri članka, o arheoliškim istraživanjima oko Kule i o stanju kaldrme na i oko Gardoša.
Danas sam slikao te lokcije, kako bi dopunio i komentarisao te članke.

Ispod Gardoša otkrili dve antičke grobnice - link Blic

S obzirom na to da su ozbiljna arheološka istraživanja uz specijalnu opremu (sonde kojima se spuštaju u zemlju) veoma skupa, poslednje veliko istraživanje Gardoša obavljeno je još 1971. i 1972.godine.

Da li zbog nestašice budžetskih sredstava ili nedovoljnog interesovanja Grada za ovu oblast, Gardoš nikada nije ozbiljnije i u dužem periodu ispitivan. Poslednje arheološko istraživanje koje je završeno pre nekoliko dana, trajalo je svega pet nedelja, ali je i to bilo dovoljno da se na videlo iznesu značajna otkrića.

Najpre smo došli do šuta nastalog 1896.godine kada se gradila Milenijumska kula. Spuštanjem sondi u veće dubine zemlje, otkrili smo
i dve srednjevekovne peći koje su se koristile za pripremu hrane.
Na padini kod Kule Gardoš, na dubini od oko pet metara ispod zemlje, naišli smo na dva muška skeleta i možemo sa sigurnošću reći da se tu nalazili groblje antičke civilizacije - kaže za “Blic” Nela Mićović, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika.

Zajedno sa saradnicima otišla je još dalje u istoriju, kada su davni stanari Gardoša pored kamenih počeli da koriste i bakarna oruđa.
Praistorijski keramički delovi koje smo pronašli pokazali su da je život na Gardošu postojao i u doba neolita, bakarnog doba koje se proteže do 3.000 godine pre nove ere.
Sumnjamo da je život ovde postojao i u vinčanskom periodu
(oko 4.000god. p.n.e), ali to ćemo dokazati tek sledećim istraživanjem.

Sledeće istraživanje planirano je za 2011.g., a da li će biti realizovano zavisi od spremnosti Grada da za ove projekte izdvoji novac iz budžeta.

Mesto gde su vršena iskopavanja, sada je zatrpano i poravnato.

Rekonstrukcija Zemunske tvrđave počinje 2012g. - link eKapija

Zemunska tvrđava na Gardošu trebalo bi da od 2012. godine, kada se očekuje početak rekonstrukcije ovog srednjevekovnog spomenika kulture, postane jedan od centara turizma Srbije. Arheološka istraživanja Zemunske tvrđave završena su prošle nedelje, a Zavod za zaštitu spomenika kulture planira da uskoro uradi projekat rekonstrukcije utvrđenja.

Iskopavanja su završena, dobili smo osnovne podatke konstrukcije bedema i kula, koje se nalaze u samom utvrđenju, što nam je bilo potrebno da bismo imali informacije koje su potrebne za restauraciju utvrđenja. Već možemo da počnemo sa izradom projekta, iako očekujemo još jednu fazu istraživanja kojom ćemo dobiti podatke o kapiji i pragu ulaza utvrđenja sa severne strane - rekao je za "eKapiju"
Zoran Simić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Simić napominje da je ceo prostor na Gardošu izuzetno kulturno nasleđe i da bi trebalo da postane kulturno-turistički centar, a napredak rekonstrukcije će zavisiti pre svega od novčanih sredstava.

Osim utvrđenja, na ovom prostou je značajna Milenijumska kula, groblje na kojem se nalaze pojedinačni spomenici kulture kao što je npr. Hariševa kapela, Gardoška i Sinđečićeva ulica kao i Nikolajevska crkva. Ovde se nalaze ostaci iz praistorije, antike, srednjeg veka. Posle rekonstrukcije ovde bi mogao da se stvori interesantan ambijent za turiste – navodi Simić.

Arheološka istraživanja su završena, rupa je zatrpana i zemlja poravnata, a ostaci starog utvrdjenja su i dalje ostali nezaštićeni!
Potrebno je ceo lokalitet sa Kulom i ostacima Tvrdjave, kompletno zaštititi, rekonstruisati i restauriati, a ne samo izbušiti par rupa i uzeti par 'arheoloških dokaza' u obliku predmeta i kostiju.
Zavodu bi morao da se obezbedi novac za nastavak radova na Gardošu.

Sada je ostala ova ružna ograda i mala gomila kamenja pored kontejnera, a mnogo više raznog kamena je svuda oko Kule.
Svemu tome nije mesto u okviru stare Tvrdjave i Kule, pa samo svedoči o nemaru i nebrizi koji traju već decenijama na Gardošu.

PS... 1.dec.2010

Intervju zakupca Kule na Gardošu, fotografa Djordja Čubrila :
Astropark i vidikovac na Gardošu do 2011. ... link "eZemun"

Nemar lomi zemunsku kaldrmu - link Novosti

Godinama niko ne brine o ulicama u starom jezgru kraj Dunava. Njegoševa potpuno razrovana. Neophodna sanacija, uz očuvanje spomenika kulture.

Vredno kulturno i istorijsko nasleđe Zemuna, njegove kaldrme kraj reke, koje su stare i po tri veka, ostavljene su da propadaju. Iako je ovaj deo pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, još ne postoji konkretan plan među nadležnim ustanovama za više nego potrebnu sanaciju ovog impozantnog jezgra opštine.

Jedan od najstarijih silaza do Dunava, Njegoševa ulica u Zemunu, gotovo je neprohodna. Kolovoz je razrovan tokom godina, pa se prepoznatljiva kaldrma na nekim mestima potpuno izobličila i promenila svoj prvobitni izgled. Ogromne rupe na putu prave udubljenja i do 20 santimetara.

Stručnjaci procenjuju da je ulica kaldrmisana najkasnije u 18. veku, a vrlo je moguće i da datira još iz vremena turskog osvajanja.

Kaldrma Njegoševe ulice je izgrađena od najstarijeg autentičnog materijala, koji je visoko vrednovan u sklopu urbane matrice starog dela Zemuna - kaže Aleksandra Dabižić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Izuzetno je bitno zadržati je, ali nikako u stanju u kojem je trenutno.

Iz Zavoda dodaju da je potrebno da se ispune takozvani konzervatorski uslovi, što znači da obnova mora da se uradi prema unared propisanim pravilima.

Samo tako će se zadržati autentičan izgled ulice.

Čelnici Zemuna uputili su zahtev Sekretarijatu za saobraćaj za sanaciju ovog dela opštine, pa se očekuje da će obnova biti u sklopu plana za 2011. godinu.

Pored ovog dela Negoševe, postoje i druge ulice sa starim kaldrmom.

Opet parking na Keju !

2010-09-28T16:30:00.055+02:00

Prošle godine je sprečena izgradnja parkinga na keju o čemu je pisano na link parknakeju.blogspot.com, ali danas se opet gradi parking na keju, tj. raskopava park za potrebe stajališta Laste.

Lasta je obeležila deo uzdužnih parking mesta u dužini oko 50met.
Za to je možda i dobila potrebnu dozvolu od Direkcije za puteve, ali
i to bi trebalo proveriti, tj. da li je dozvoljeno Planom detaljne regulacije.

Za kopanje po Parku na Keju, Beogradput ili Lasta sigurno nemaju potrebnu dozvolu i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Verovatno im treba površina za ulaz/izlaz iz autobusa, pa zato hoće da iskoriste deo parka, da samo malo betoniraju 3 x 50 met. (?!)

Radnici EDB-a na keju su mi iskazali bojazan da ne bude opet presečen optički kabl, kao prošle godine kada se gradio parking.

Odgovorno lice iz 'Beogradput'-a je izjavilo da imaju dozvolu Direkcije za puteve, ali da će naknadno proveriti da li imaju dozvolu da grade stajalište u parku na keju, što znači da kopaju park, a još ne znaju da li imaju projekat sa dozvolom i saglasnostima.

Interesantno da park kopa Beogradput, a ne Zelenilo koje je zaduženo da održava parkove i koje verovatno i ne zna za ove nelegalne radove, koji se izvode u zaštićenom Starom jezgru Zemuna.

Možda neko od nadležne birokratije i ne zna da postoji Plan detaljne regulacije, pa evo da pogledaju insert dela PDR-a, gde kopaju na keju.

Sa druge strane ove raskrsnice (nizvodno) postoji izbetonirani parking ispred restorana Vatrenka i on je pogodan za stajalište autobusa, a i nije obuhvaćen PDR-om. Zato, nije trebalo zauzimati ionako nedovoljan broj parking mesta kod EDB-a, već 50 met. sa druge strane raskrsnice napraviti stajalište za autobuse - što je promaklo 'stručnjacima'.

29.10.2010g.

Poslovodja radova iz Beogradputa tvrdi da postoji neki nalog, ali ne zna od koga, a za tablu o informacijama vezanim za radove, smatra da nije potrebna, jer će sve završiti za par dana?!

Od Zelenila, nadležnog za parkove, sam dobio ovakav odgovor :

JKP "Beograd put" je po nalogu Sekretarijata za saobraćaj , na navedenoj lokaciji započelo izgradnju stajališta za turističke autobuse, u dužini od 45 metara.

Moje pitanje je bilo zašto se gradi u parku, a ne o stajalištu na ulici!

Možda su i dobili neki nalog za stajalište, ali za betoniranje parka nisu.

I tako, 'selo gori, a baba se čašlja', jer su spremni i ivičnjaci za betoniranje, a još nijedna inspekcija nije sprečila ove divlje radove.

U tel.razgovorima sa Direkcijom za puteve, Direkcojim za izgradnju, Sekretarijatom za saobraćaj, Zelenilom, .. niko nije dao nalog ili neku dozvolu za betoniranje u parku.... a, Beogradput još nije dao

pismeno obaveštenje po kojem odobrenom planu izvodi radove.

Umesto da se izmešta saobraćaj sa ionako preopterećenog keja, gradi se još jedno stajalište za autobuse, iako Lasta već ima svoju početnu stanicu na samo 100 met. dalje, kod okretnice autobusa GSP-a.

Ovaj komentar sam poslao i sada stoji na sajtu Beogradputa - link

Da li će se nadležni prizvati pameti i zakonu, pa obustaviti radove?

Pred ponoć je stigao odgovor na postavljeno (gornje) pitanje :

"JKP 'Beograd put' radi na osnovu naloga Direkcije za puteve Sekretarijata za saobraćaj na predmetnoj lokaciji koju ste naveli u Vašem pitanju. .... Molimo da se obratite na sledeće adrese :

Sekretarijat za saobraćaj, Direkcija za puteve i

Sekretarijat za inspekcijske poslove.... ".

Deo mog odgovora je bio sa ponovnim upozorenjem i pitanjima :

"Da li Vi imate gradjevinsku dozvolu za radove U PARKU ?
Ne može Direkcija ili Sekretarijat da vam da nalog, već morate
da imate gradjevinsku dozvolu za betoniranje u parku!

Ako i imate neki nalog on Njih, on može da se odnosi samo na
kolivoz, a ne na park, jer Oni nisu nadležni za parkove !"

30.10.2010g.

Jutros je stigao još jedan mejl od Beogradput-a o radovima na keju :

"JKP "Beograd put" ne izvodi radove nigde po sopstvenom nahođenju već po nalogu nadležnih organa.

Po njihovoj odluci, ova lokacija biće odmah vraćena u prvobitno stanje.

Za turiste koji autobusom dolaze u posetu Zemunu verujemo da će se naći drugo adekvatno rešenje za stajalište koje je trebalo da bude na ovom mestu.
Briga građana o gradu zaista je uvek dobrodošla, a njihove sugestije mogu biti dragocena pomoć u našem radu. Svi mi smo deo ovog grada."

"Da, svi smo mi deo ovog grada i moramo da vodimo računa o njemu.

Mi, gradjani, smo tu da dajemo sugestije, ali i ukazujemo na probleme i predlažemo rešenja. Zato, razmotrite mogućnost da se takvo Stajalište oformi 100 met. dalje, ispred restorana 'Vatrenka'.

Tamo već postoji izbetoniran parking, pogodan za takvo Stajalište."

Kamion je upravo odlazio u 16h, posle 'uspešnih radova' oko nasipanja :

I tako, neki je birokrata, 'stručnjak za saobraćaj' iz Sekretarijata, nacrtao SKICU autobuskog stajališta 'Laste' uz samu raskrsnicu i dat je 'NALOG' Beogradput-u da je on izgradi... i gradnja je počela, pa stala.

Verovatno, niko neće snositi odgovornost za troškove ovih radova.

Neki su bar naučili šta je Plan detaljne regulacije 'Staro jezgro Zemuna'.

1.10.2010g.

5.10.2010.

Danas je stigao mejl sa objašnjenjem da su radovi obustavljeni radi pritužbi. Nije navedeno ko se sve tužio i žalio, da li je to bilo opravdano, da li je i ko prekršio zakon i da li će neko snositi bilo kakvu odgovornost za ideju o Stajalištu i 'pešačkoj stazi' od betona umesto trave u parku.

Gardoš - Visoka

2010-09-19T15:10:00.034+02:00

Na Gardošu se grade nove kuće, umesto dotrajalih ... i to je normalno.
Ali, nije 'normalno' šta se sve gradi, kao u jednom delu Visoke ulice.
Pravila su odredjena 'Planom detaljne regulacije' Staro jezgro Zemuna.
Ali, ipak se gradi prekomerno, a opština neće da kazni takvu gradnju.

Sa druge strane vlast je puna priče o razvoju turizma u Zemunu, a Gardoš i dalje propada u svakom pogledu, od prekomerne i divlje gradnje, do zapuštenih ulica i stepenica prema Kuli, od izmene ambijentalne celine i stare vizure Gardoša, do komunalnog nereda.

Grupa gradjana iz ul.Visoke već par godina vodi 'bitku' sa opštinom za poštovanje i sprovodjenje zakona, jer je investitor iz susedne Stare br.14 pripojio deo parcele iz njihove ulice, bespravno otvorio vrata i izgradio veći zid od dozvoljenog. O ovom slučaju bahate gradnje postoji 'bogata' dokumentacija i prepiska sa institucijama :

Parcele 268 i 269 K.O.Zemun u ul.Visoka, definisane su u PDR-u kao Javne saobraćajnice sa Vidikovcem, a skoro pola parcele 269 je nelegalno pripojeno dvorištu u broju 14 susedne ulice Stare ?!

"Situacija zauzeća na K.P.269" <- klik na link ... geodetska skica.

Nelegalno je podignut neprimeren zid i otvorena kapija u Visokoj !

Od samog početka ove divlje gradnje, grupa gradjana iz Visoke je intervenisala kod svih nadležnih organa, koji su 'na papiru' podržali njihove opravdane zahteve za sprovodjenje zakona, ali na terenu nije bilo nikakvog konkretnog delovanja od strane opštinskih organa.

Dopis Zavoda za zaštitu "Bespravno izvodjenje radova" <- klik na link
Pošto je zakonski sve jasno i opština je donela odgovarajuća Rešenja još prošle godine 29.9. i 27.11.'09g., ali nije smogla snage da sprovede sopstvene odluke i tako ohrabrila ostale bahate investitore da grade na Javnim parcelama sa većom kvadraturom i gabaritom objekta.

Gardoš, kolevka Zemuna, preživljava teška vremena u 'tranziciji' ka novim, modernijem izgledu, ali sa starim komunalnim problemima.
Neodgovorna vlast i gramzivi investitori menjaju vizuru Gardoša i pogled sa njega na Dunav i Zemun, uništavaju ambijentalnu celinu.

Ovaj zid, stepenice i ograda sa kapijom su bespravno podignuti na parceli u Visokoj gde bi opština Zemun mogla da izgradi Vidikovac, pa tako predje sa 'reči na dela' i stvarno nešto uradi za turizam u Zemunu.

Predsedniku opštine je upućen 9.9.2010g. 'Zahtev za izvršenje Rešenja (link) br.354-814/08 od 29.9.2009g.', a na kraju se nalazi ovaj tekst :

23.9.2010

Ovo pismo, koje sam dobio od naše sugradjanke, objavljujem u celosti :

Poštovani sugradjani,

Tik ispod Gardoške kule, u ulici Visoka, za zadnjih godinu dana su

podignute tri velelepne kuće, za čiju gradnju su uklonjene tone i tone

Gardoškog brda. Tridesetpetotonski kamioni su revnosno odnosili

zemlju, uzdrmavajući tlo ovog rastresitog brda, koje stalno “radi” i

polako klizi ka Dunavu, a zatim je dopreman beton u ogromnim

kolicinama za nova zdanja.

Nas, stanovike te ulice, ovakva dešavanja jako uznemiravaju iz više

razloga: u nepovrat se uništava i narušava izgled najstarije ambijentalne celine u nasem gradu, ugrozavaju se postojeće kuće, koje počinju da pucaju, grade se veći objekti nego što je dozvoljeno po zakonu, ... itd.

Umesto da se sredi i sačuva Vidikovac, koji ovde stoji vekovima,

nove kuće ga zaklanjaju svojim ogradama. Iz restorana pored

Kule više ne može da se vidi najstarija crkva u Zemunu, Nikolajevska Crkva, jer nam je krov jedne od ovih kuća to ukinuo.

Umesto da se ponosimo izgledom Starog Zemuna, mi sa zebnjom

isčekujemo gradnju novih objekata. Ove nove kuće ni slučajno ne liče

na postojeće, koje su srušene, a znamo da je to bio uslov za sve objekte

koji se rekonstruišu ili dogradjuju na Gardošu.

Nekako stičemo utisak da novi ljudi, koji odlučuju, ne znaju naše probleme, a i da ih sve to i ne interesuje, jer ne reaguju na naše apele.

Godinu dana čekamo odgovor od predsednika Opstine, g.Prostrana.

Stara stepeništa, koja nam služe kao ulice, kojim stižemo do centra

Starog Zemuna, održavaju vlasnici kuća, ili kolektivno ih popravljamo kada se obruše. Sećamo se solidarnosti komšiluka, koji je o svom trošku popravio i betonirao Stepenište, koje se odronilo izmedju Stare Visoke ulice, kojim se stize do Zemunskog groblja.

Za svaki svetski grad Staro jezgro Zemuna bi bilo atrakcija.

Kod nas su stepeništa puna smeća, a prostor pred je deponija otpadaka. Ima medju nama i onih koji sade drveće, travnjake i cveće, oni koji vole i postuju Prirodu i Zemun.

Nedavno su nam, medjutim, ljudi iz Gradskog zelenila bahato posekli takvih dvadesetak stabala.

Otišli, odneli drveće i ostavili pustoš i otpatke od seče…

Iako se svake godine afirmativno piše o radovima i rekonstrukciji ovog dela grada, u stvranosti to ne postoji, sem što je okrečena i sredjena Gardoška kula. Ipak verujemo da će naša uporna nastojanja, od kojih ne ćemo odustati, uroditi plodom.

Ocekujemo Vasu podrsku
Jelena Medić, ul. Visoka

16.10.2010

Pismo, mejl, koje sam dobio od stanovnika Visoke na Gardošu :

"Dobar dan Dragane, nismo se čuli nekoliko dana, a danas smo imali vanredno stanje u Visokoj.

Naime, komšija iz Stare br. 16. a po nagovoru suseda iz Stare br. 14. "nama već poznatog pacijenta", je dovezao bager i kamion sa namerom da nastavi raskopavanje saobraćajne površine na parceli br. 268.

Građani su se samoorganizovali i fizički sprečili iskop na javnoj površini. Bilo je i teških reči u čemu je prednjačio "komšija iz Stare 14." Očito da je on sve smislio i organizovao kako bi uvukao još nekoga u prekršaj i eventualno time olakšao svoju poziciju.

Izlazila je i gradska saobraćajna inspekcija, inspektor Vitomir Klipa. Otvoren je predmet br. 3074 od 16.10.2010. god.

Bager i kamion su se povukli pred građanima, ali je ostalo osećanje nesigurnosti, jer imamo utisak da će pokušati ponovo da raskopaju javnu površinu - Vidikovac (parcele 268 i 269). Naime radi se o tome što "Investitorima rastu ambicije" kada vide da je država nesposobna. "

Koliko vidim i druga parcela je preoplovljena i spuštena u Staru ulicu
samo nije podignut potporni zid i ograda, kao kod susedne parcele.
Ali, praktično je Vidikovac na dve parcele ~50% smanjen i uzurpiran.
Ipak su komšije iz Stare oko pola površine spustle u svoja dvorišta (?!)

24.2.2011.

Danas je ekipa TV 'Studio B' napravila reportažu o bespravnoj gradnji.
Nije baš najjasnije naglašeno da je izvršena uzurpacija Javne površine.

Potporni zid je jedna stvar i ne treba ga mešati sa zidom na trotoaru Vidikovca u Visokoj – koji je zid-ograda!.. neprimereno visok.

Potporni zid je trebalo izgraditi na parceli vlasnika, a ne na Javnoj površini .. i to je poenta, tj. nelegalna gradnja i otimanje Vidikovca.

Veliki trg

2010-09-17T18:12:00.028+02:00

Za nedelju dana su se pojavila 2 članka u Blicu o 'Pijaci po Pušari' :

Pijaca i trg su isto ... link i Nevidljivi gradski trgovi ... link
Bilo je i raznih komentara ispod članaka, kao i na blogovima - link
Ovde je već pisano o temi "Pijaca - Trg" i sada je samo nastavljam.

U ta dva članka nema ništa novo u razradi genijalne ideje, koja je prekopirana iz stranih gradova, ali u ovom drugom ima više detalja o tome šta sve obuhvata planirana rekonstrukcija Velikog trga i okoline:

"Celo okruženje, uključujući fasade, saobraćajne znakove, osvetljenje, pločnike, zelene površine, ograde, javne česme, biće promenjene, pa će ceo kompleks dobiti potpuno nov izgled. ... Prema idejnom rešenju koji je radio Saobraćajni institut “CIP”, sa jedne strane ove pijace-trga biće pešačka zona, sa mnoštvom kulturnih i zabavnih sadržaja, a sa druga strana će biti namenjena snabdevanju i negovaće zemunsku tradiciju.
U Zemunu ćemo srediti fasade i popločati deo Gospodske ulice sa brušenim mermerom sve do Kapetanije.
Ukupna investicija iznosi oko 40miliona din." (380.000€)

Da je bila Javna rasprava o Idejnom projektu CIPa i da on može ceo da se vidi, lakše bi moglo da se da mišljenje o njemu.
Ovako mora da se 'cede i filtriraju' informacije iz medija i koristi šturi tekst sa sajta CIPa uz loše slike male rezolucije, zato klik na slike:

Pitanje je da li je ovo konačna verzija i da li je tražena zakonom obavezna Saglasnost Zavoda za zaštitu ili se opet radi 'na divlje'.

Na poslednjoj slici, gore-levo, se vide parkirana dostavna vozila sa obe strane Trga - koji je u tom trenutku opet Pijaca. Izgleda da imaju nameru da omoguće kvantašku prodaju iz kamiona ?! ... kakve do sada nije bilo na zemunskoj pijaci.

Rekonstrukciju Velikog trga, naravno, svi podržavamo. Ali, samo ako za nju postoje svi neophodni papiri - u šta sumnjam, jer nap. nigde nema Konkursa za novu fontanu, koja će biti važan deo trga.

Izgradnja podloge trga i okoline, popločavanje kvalitetnim materijalom, postavljanje stubova za osvetljenje i ogradnih stubića oko trga je potrebno i dobrodošlo na oronulom Velikom trgu.
Svakako i saniranje - rekonstrukcija okolnih oštećenih fasada.

Na Velikom trgu postoji i 20 montažnih objekata sa pijačnim brojevima, kao i 50-tak tezgi sa rashladnim uredjajima za prodaju mlečnih preradjevina, jaja, pilećeg mesa,.. koje se teško premeštaju.
Gde će biti takva prodaja, to g.Pušara nije rekao, već samo ovo :

"U susret su nam izašli zakupci, pa smo se sa njima
dogovorili da se u gornjem delu pijace, na Velikom trgu, postave samo robne tezge, bez hrane."... samo Buvljak?!

Ostaje da se vidi da li će za sve ove najavljene radove biti pribavljene zakonom obavezne Dozvole i Saglasnosti, kao i da li će biti obavezne Javne rasprave o ovakvom Idejnom projektu CIPa.

Na moj komentar u Blicu (link) se pojavio odgovor od "svDjordja" :

"Na trgu ima 28 montažnih objekata i svi ce dobiti mesta na donjem delu pijace zajedno sa onim ruglom od objekata u donjem delu pijace koji ce biti zamenjeni novim, tipskim po delatnosti koju obavljaju.

Mlečna hala će se otvoriti u objektu Lido tako da prodavcima sira sleduje salon umesto dosadašnjih problema sa inspekcijama.

Sada su po pijaci i gore i dole izmešane i krpe ( buvljak ) i hrana, posle rekonstrukcije ce na donjoj pijaci ostati 408 tezgi za hranu , koliko i Zemun ima rezervanata koji se bave prodajom hrane, a na V. Trgu ce biti lociran robni deo koji dobija magacine na 20 m od pijace.

Robna pijaca kao takva biće organizovana na 150 pokretnih stilskih tezgi , a postavljaće ih i sklanjati radnici Pijaca koji se i danas bave čišćenjem i to u 5 ujutru iz magacina koji je obezbedjen na 20m od pijace."

Predpostavljam da su informacije od 'svDjordja' tačne, ali trebalo je da ih saznamo od nadležnih Institucija, a ne kao privatnu reakciju možda nekog iz vlasti (?) na moje komentare članka u Blicu.

Da je bila bar Prezentacija celog Idejnog projekta, gradjani bi imali jasniju sliku o namerama i planovima u vezi Velikog trga i Pijace.

Ovako je potrebno 'čupati' info o tome šta se planira u centru Zemuna.
Ovakav plan možda može da se podrži uz sumnju o premeštanju tezgi.
Izmeštanje Mlečne hale u prostor Lida i izgradnja novih montažnih objekata je dobrodošla i treba joj dati podršku, kao i rekonstrukciji Velikog trga i okoline, fasada i ulica, osvetljenja i fontane, ...

Ostaje pitanje o premeštanju i skladištenju tezgi i robe, koliko je to realno u našim uslovima i kako će se sprovoditi po lošem vremenu.
A, veliko je pitanje šta će se dešavati na trgu i ko će za to biti odgovoran. Verovato će biti 'divlje prodaje' sa nelegalnih tezgi i parkiranja kola.

PS.... ispod članaka u Blicu ima dosta komentara <- link

Još jedno reagovanje od strane struke, arhitekte koji vodi blog :

http://arhitekturabezbeograda.wordpress.com

Trg - Perspektive

2010-08-28T09:41:00.021+02:00

naslov članka
'Politike'- link

Šta sad?
Na Trgu stoji nelegalno izgradjena pumpa Lukoil-a ... i šta sad?
Država je preko svojih Institucija i Organa reagovala neodlučno i
nedovoljno, a njena lenja i neodgovorna birokratija tek onako da se 'odradi posao' sa svaljivanjem 'krivice' na onog drugog.

Rezultat takvog i tolikog 'rada' može da se vidi na trgu, a Investitor 'mudro ćuti' i čeka ili očekuje da se prihvati 'stanje na terenu'.
Medija povremeno objave seriju članaka ( PRESS i BLIC), a ovde na blogu se redovno prati situacija i pokušava probuditi Javnost.
Mora da se pomene i pozitivna aktivnost odbornika Zdenka Štromara.

Pošto je pumpa u Kulturnom dobru 'Staro jezgro Zemuna' (1)
na Javnom zemljištu, parceli za Javnu garažu po PDR-u (2) i
na Raskrsnici što je 'Planom generalne regulacije' zabranjeno (3)
očigledno je da nikad neće moći da se dobije validna dozvola.

Sada bi trebalo doneti 'Rešenje o rušenju objekta' i sprovesti ga po Hitnom postupku, odlučno i bez oklevanja.
Takodje mora da se naloži Policiji da obezbede i zaštite 'Zatvoreno gradilište' na Trgu i uputi dopis Elektrodistribuciji sa Zahtevom da se isključi napon/struja nelegalnom, novom i većem, objektu sa marketom.
Država mora da povrati svoj suverenitet na Trgu i obnovi poljuljani
autoritet onakvim bahatim ponašanjem Lukoil-a, tj. otimanjem Trga.

Perspektive
Urbana istorija Zemuna počinje na Trgu Branka Radičevića – Muharu.
Odnos predhodnih vlasti prema Kulturnom nasledju je neprimeren. Može da se upotrebi mnogo oštrija reč i da se analizira zašto je to tako, ali to nije tema ovog bloga, već pokušaj pronalaženja i predlaganja rešenja, informisanja raznih medija i šire Javnosti.
Dok čekamo neka bolja vremena, JKP 'Parking servis' bi mogao da uradi Javnu garažu, tj. da koristi parcelu koja mu po PDR-u pripada.

Opština bi trebalo da preduzme Inicijativu za izgradnju i rekonstrukciju Trga - tako što bi zajedno sa Društvom urbanista Beograda raspisala
'Ankentni arhitektonsko-urbanistički Konkurs za uredjenje Trga B.R.'
Tako bi se videli razni stručni predlozi i mogućnosti prostora Trga.

Za tako nešto nisu potrebna velika sredstva ( par desetina hiljada din. za nagrade), ali je potrebno razumevanje problema i dobra volja da se počne sa uredjenjem Trga i uradi osnova Urbanističkih projekata.
Pre par godina je bio sličan konkurs, ali za celo Staro jezgro - http://www.uus.org.rs/05arhiva.html#zemun

Od Stepenica za Gardoš ( levo u zelenilu) i ulaza u Lagum, sledeće 4 kuće (do novog objekta sa Agrobankom) su predvidjene po PDR-u da se ruše, jer se sa te parne strane širi Trg.

Po PDR-u na stanici je predvidjen 'Urbanistički projekat', a što bi trebalo uraditi i za lokaciju preko puta, koju sam obeležio crvenim.

Kuće se nalaze na velikoj površini i kada bi se formirala jedna gradjevinska parcela, mogao bi da se nadje zainteresovani Investitor koji bi ( posle dogovora sa vlasnicima) izgradio komercijalni objekat.
Trg bi se 'otvorio' i dobio bi se sasvim novi pogled na ul. Cara Dušana.

Preko puta tih kuća se nalazi stanica i bivši objekat GSPa sa lokalima.

Na ovom mestu je moguće izvršiti rekonstrukciju kuće u kojoj je živeo pesnik Branko Radičević, koja bi bila namenjena kulturi Zemuna.

Tako bi imali dva nova objekta na Trgu, komercijalni na parnoj strani i 'Brankovu kuću' na neparnoj kod sadašnje stanice.
Oni bi vrlo konkretno doneli radna mesta i doprineli turizmu Zemuna - što su inače omiljene teme svih političara, pa evo sada prilike da se uradi nešto konkretno po tom pitanju, tj. da se raspiše Konkurs.

Trg Muhar

2010-08-21T20:55:00.020+02:00

Mnogi zemunci, pogotovu oni stariji, koriste naziv Muhar ( po kući porodice Muhar na kraju Glavne) za usku malu dolinu izmedju Gardoša i Ćukovca koja povezuje Donji i Garnji grad, a koja sada nosi ime po pesniku Branku Radičeviću koji je nakad stanovao na Muharu.

To je najstarije raskršće Zemuna ( koje je na tom mestu više vekova ) i na to raskršće se ulivaju najstarije ulice u Zemunu :
Glavna, Karamatina, Njegoševa, Cara Dušana, Dobanovačka, Vasilija Vasiljkovića .... i stepenice do Groblja na Gardošu.

Kao što se vidi na ovim kartama, to raskršće je uvek bilo jedan od najstarijih i najznačajnijih delova Zemuna kroz vekove do danas.

Zato je sa razlogom uvršćeno u zaštićeno 'Staro jezgro Zemuna'

koje je proglašeno 'Kulturno dobro od velikog značaja' Beograda :

Pored ' Starog jezgra Zemuna' istu zaštitu ima i deo 'Kosančićevog venca', ali koji je skoro 10 puta manji, što govori o značaju SJZ.

Zato je i uradjen Plan detaljne regulacije za 'Staro jezgro Zemuna'

Parcela na Trgu (A46) označena crvenim, rezervisana je za Javnu garažu (8) u PDR-u, prema kojem se izdaju gradjevinske dozvole.

Kao što se vidi, ta parcela iz PDR-a se sastoji od malog dela gde je bila pumpa i mnogo većeg dela sa drvećem i zelenilom, zatim od kolovoza i parkinga sa 20-tak mesta, kao i dela ulice koji je spajao Dobanovačku i Cara Dušana. Sada je tu nelegalno izgradjena nova pumpa Lukoil-a.

Planom detaljne regulacije je vrlo jasno odlučeno šta mora da se uradi sa pumpom - dislociranje ( premeštanje), jer 'degradira prostor' i 'predstavlja realnu opasnost....'.

Vlasnik je sam srušio svoju bivšu malu pumpu, pa nije bilo ni šta da se 'dislocira' i u tom trenutku (kada više nije ni imao objekat) morao je da traži gradj. dozvolu za sasvim novu, veću pumpu na većoj parceli, većeg kapaciteta sa prodavnicom, ... i sve ostalo po Zakonu.

Medjutim, prijavljeno je 'Investiciono održavanje', jer je bilo očigledno da nikako ne može da se dobije legalna dozvola za novu i veću pumpu. Umesto 'održavanja : zamene stakla ili krečenja', nikla je sasvim nova pumpa.... neko bi reko : " Đžabe ste krečili".

Ali, promakla im je činjenica da se parcela nalazi u zaštićenom delu Starog jezgra Zemuna, na Muharu, na trgu B.Radičevića ili na bivšem raskrću i da nema nikakve mogućnosti da promene PDR.

Ne mogu da izmene istoriju ovog Trga, "kulturno-istorijskog dobra".

To raskršće će uvek biti pod zaštitom Zakona od izgradnje nekih konfekcijskih, plastičnih i neprimerenih objekata u cilju brze zarade.

Rušenje pumpe (?)

2010-08-19T16:34:00.049+02:00

19.8.2010

Danas je u 'Jutarnjem programu' TV RTS1 bio gost Gradonačelnik
i dao je kratak intervju novinarki Radi iz 'Beogradske hronike'
koja je postavila i moje pitanje u vezi gradnje nelegalne pumpe:

Samo pitanje nisam stigao da snimim, ali odgovor je mnogo
važniji, jer je Gradonačelnik vrlo jasno rekao kakva je situacija
i kako će se završiti ovaj Slučaj, tj. da će pumpa biti srušena :

Rada : Da li ćete se pojaviti na otvaranju, ako Vas budu pozvali?
Djilas : Ne, pojaviću se na rušenju.

Rada : Jel znate da su oni bliže otvaranju, nego rušenju?
Djilas : Dobro, oni će da otvore nelegalno, mi ćemo da
damo da se sruši, pa ćemo dotle stići da ćemo da
srušimo, šta da radimo. ... mora da se poštuje...

Sasvim su blizu 'svečanog' otvaranja - što se vidi na ovim slikama :

Označili su i svoj parking i obeležili svoj kolovoz, a i parkirali svoja kola.

Trg je pojela pumpa u sred Zakonom zaštićenog 'Starog jezgra Zemuna'

Sledeće pitanje za g.Djilasa će da bude : 'Ko, ustvari, vlada Beogradom ?'

20.8.2010

Gradonačelnik najavio

Pumpa u Zemunu biće srušena .., link Blic, YU Build

"Pumpa će biti srušena jer je bespravno građena. Protiv investitora su tužilaštvu podnete krivične prijave za bespravnu gradnju, a intervenišemo i da se postupak ubrza" - kaže Đilas.

Sekretar za imovinsko-pravne poslove Petar Živanović objašnjava za „Blic“ da će „Lukoil“ sigurno odgovarati za bespravnu gradnju, odnosno za to što su izvodili radove bez valjane dokumentacije. Međutim, Živanović dodaje da „Lukoli“ može u međuvremenu da prikupi sve neophodne dozvole i da ako u tome uspe, moći će da završi radove i otvori pumpu. - citat iz gornjeg članka

Sekretar P. Živanović bi trebalo da zna da Lukoil nema nikakve šanse da "prikupi neophodne dozvole", jer predhodno mora da se izvrši prenamena parcele u Planu detaljne regulacije, a za to nikad neće dobiti neophodne Saglasnosti od Zavoda za zaštitu i pogotovu nas zemunaca na Javnoj raspravi koja bi morala da se vodi o tom pitanju.
Takva 'Izmena i Dopuna PDR-a' koju bi uradio Urbanistički zavod, morala bi da bude odobrena od Skupštine Grada i Gradonačelnika.

Prema tome, bolje je da razmišlja kako da sprovodi Zakon i kako da postupa u skladu sa stavom Gradonačelnika, koji ga je i postavio.
Naprimer : mogao bi da uputi Dopis 'Elektro distribuciji Beograd' u Zemunu u kojem bi tražio isključenje struje na 'Zatvorenom gradilištu'.

A, mogao bi i da traži od Policijske stanice Zemun da fizički obezbede 'Zatvoreno gradilište'- što je inače njihova dužnost.
Tako bi Sekretar P.Ž. malo doprineo rešavanju ovog problema i postupao u skladu sa stavom Gradonačelnika koji je po Zakonu.

25.8.2010

„Lukoil“ bez dozvole - link Novosti

Nova "Lukoil" pumpa u Zemunu ne prestaje da izaziva reakcije sugrađana.
U polemiku između građana i izvođača radova uključio se i gradonačelnik
"ZEMUNCI već više od šest meseci vode bitku za prostor na Trgu Branka Radičevića, gde "Lukoil Beopetrol" gradi benzinsku pumpu za koju nema građevinsku dozvolu. I posle najave gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, da će objekat biti srušen u narednom periodu, u zemunskom naselju Muhar privode se kraju radovi na kompletnoj izgradnji pumpe koja bi uskoro mogla da se otvori..."

Slučaj pumpe u centru Zemuna
Policija nije mogla da spreči radove - link Blic

"Policija nije mogla da spreči ulazak i nastavak radova na izgradnji pumpe u centru Zemuna, jer je Građevinska inspekcija nije obavestila da je to gradilište zapečetila i donela rešenje o obustavi radova, rečeno je „Blicu“ u MUP-u.
U inspekciji, koja je za proteklih godinu dana izdala četiri rešenja o zabrani radova jer „Lukoil Beopetrol“ nema valjanu dokumentaciju, kažu da policiju obaveštavaju kad postoji problem u sprovođenju rešenja o zabrani radova.

U Sekretrijatu za imovinsko-pravne poslove i pored toga tvrde da nisu imali problem u sprovođenju zabrane i da zbog toga nisi tražili pomoć policije.
Kada postoji problem u sprovođenju rešenja o zabrani radova, traži se intervencija policije - rekao je za „Blic“ sekretar Petar Živanović.

Da li to Sekretar misli da nepostoji problem u sprovodjenju Rešenja?
Ako je tako, onda Mi imamo problem i u tom Sekretarijatu, a
sada bi trebalo doneti 'Rešenje o rušenju' i hitno ga sprovesti u delo.

Pumpa na Trgu je 'strano tkivo' i totalno narušava ambijentalnu celinu Starog jezgra Zemuna, pa sada turisti koji dolaze u obilazak Gardoša imaju priliku da se 'dive' i čude ovoj limeno-plastičnoj skalameriji.

29. nov. 2010g.

Izjava 'Beogradskoj hronici', povodom pitanja o nelegalnim objektima :

23.februar 2011.

Posle radova na 'skraćivanju' pumpe za 2 od 6 mesta za točenje, pumpa je počela sa radom, tj. prodaje gorivo, a radi i prodavnica sa bife-om.

Razgovarao sam u prodavnici sa radnikom na slici koji je točio gorivo i
on mi je potvrdio da su počeli zvanično da rade "pre neki dan".
Tako je počela da radi nelegalna pumpa u 'zatvorenom gradilištu' ?!
Iako je protiv investitora i izvodjača radova podneta Krivična prijava.

Mozda se samo bez veze sekiram, mozda je ipak neko nešto preduzeo, a ja ne stizem ni vesti da gledam ni novine da čitam.....
Uostalom sta bi mi i to vredelo.... Djilas reče na TV-u da će doći na rušenje pumpe.... A ja vidim da se zbog te pumpe nama svima menja život, navike, putanja...... Prema tome nije ni čudo što mi TV nije važan....svi lažu..... šta mi vredi da gledam i slusam to."

"Zatvoreno gradilište" (?)

2010-08-17T06:14:00.023+02:00

17. 8. 2010

„Lukoil“ mesecima bez dozvole gradi pumpu ... link Blic

"Divlja gradnja pumpe počela je još krajem prošle godine, kada je malu pumpu predviđenu za rušenje, „Lukoil Beopetrol“ bez ikakve dozvole počeo da proširuje na ceo Trg.
Građevinska inspekcija ubrzo je zabranila ove radove, ali su se oni samo tri meseca kasnije nastavili.
Inspekcija je još mnogo puta stavljala crvenu traku oko „Lukolilovog“ gradilišta, ali bi nakon toga radnici skinuli traku i nastavili radove kao da ničeg nije ni bilo.
Tako je gradnja pumpe došla do samog kraja, a u gradskoj građevinskoj inspekciji i dalje tvrde da te radove ne vide.

Pre deset dana primili smo prijavu da se na Trgu Branka Radičevića ponovo izvode radovi na pumpi.
Inspektor je izašao na teren i zatvorio gradilište. Nismo znali da su nakon toga radovi nastavljeni – rekao je za „Blic“ Petar Živanović, sekretar Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju i zahvalio se što smo ga o tome obavestili.... "

Sve Inspekcije i ostali nadležni organi za sprovodjenje Zakona, trebalo bi da prate ovaj blog, pa bi znali šta se dogadja na Trgu u centru Zemuna.
Tri puta su postavljali traku za zatvaranje gradilišta, a Oni grade i dalje.

Sasvim levo na slikama, može da se vidi da su posle postavljanja Zabrane izgradili i deo sa ogradom, odmah pored belog zida.

Opasna po okolinu ... link Blic

"Pored toga što narušava izgled i funkcionalnost Trga, „Lukoilova“ pumpa nije ni bezbedna za one koji žive u blizini. Beli zid pumpe graniči se sa stambenim delom u komšiluku, a na samo dva do tri metra od tog zida su cevi, ventili, merni instrumenti, gde se iz auto-cisterni pune ukopani tankovi sa gorivom.
Tome u prilog svedoči i elaborat Službe za higijenu i zaštitu životne sredine Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u kojem se jasno navodi da „benzinsku stanicu sa 80 metara kubnih goriva na Trgu Branka Radičevića, koja degradira prostor i funkciju Trga i predstavlja realnu opasnost u slučaju akcidenta, treba dislocirati.“

Insert iz Plana detaljne regilacije 'Staro jetgro Zemuna' - klik na sliku :

Ovo je još jedan aspekt kršenja Zakona, jer se direktno ugrožava bezbednost ljudi i imovine pošto nije dobijena odgovarajuća dozvola.

Gradski Zavod za zaštitu zdravlja je dao svoje mišljenje da bivša mala pumpa "predstavlja realnu opasnost", a Lukoil gradi mnogo veću !

Sada bi trebalo da reaguje 'Ekološka inspekcija' i da svoje tumačenje Zakona o ovoj pumpi u blizini stambenih zgrada.

Umesto bivše male pumpe, parkinga, kolovoza izmedju dve ulice, zelenila i drveća, ... sada je izbetonirano-asvaltirana površina sa velikom konfekcijskom pumpom bahatog Lukoil-a.

Trg Branka Radičevića više nepostoji, nema ga.

Nestajao je polako mesecima pred našim očima.

Da li je Država sposobna da nam vrati naš Trg?

Da li će umesto spomenika našem velikom pesniku, Branku Radičeviću, od sada na Trgu biti spomenik nesposobnoj Vlasti?

18.8.2010

Posle razgovora novinarke Blic-a sa Grad.gradjevinskom inspekciom ( „Lukoil“ mesecima bez dozvole gradi pumpu ... link Blic), ponovo je postavljena crvena traka o zatvaranju gradilišta.

I ponovo se radi na prodavnici (?!) u okviru 'Zatvorenog gradilišta' !

Naravno, da nemaju Dozvolu ni za gradnju prodavnice u okviru benzinske stanice, ali pošto je ionako sve protivzakonito na parceli koja nije njihova, onda grade šta hoće i to na "Zatvorenom gradilištu" !

Postavlja se pitanje ko i da li neko ima obavezu da štiti i čuva ovakvo "Zatvoreno gradilište", jer inače nema mnogo smisla da Gradska inspekcija svaki dan postavlja novu traku o zatvaranju.

Pošto je Rešenje o "Zatvaranju gradilišta" dostavljeno i 'Policiskoj stanici u Zemunu', izgleda da bi trebalo da Policija čuva takvo gradilište sve do nekog drugog Rešenja od Gradske gradjevinske inspekcije.

Fotografije sa Rešenjem na ogradi su još od 16.novembra 2009god.

Pošto je očigledno da Država ima problem kako da sprovede ovo Rešenje, trebalo bi angažovati i Policijsku stanicu Zemun, pa ako treba da se neko i privede, kako bi se poštovalo doneto Rešenje.

Drugi korak je Dopis EDB-u da isključi napon/struju u razvodom ormanu za pumpu, jer to im je ionako zakonska obaveza.
'Zatvoreno gradilište', bez potrebnih dozvola, mora da se isključi.

21.8.2010

Opština Zemun traži da se spreči ulazak radnika na pumpu .. link Blic

"Nečuveno je da i pored zabrane gradske građevinske inspekcije, „Lukoil“ i dalje izvodi radove na pumpi.
Trg Branka Radičevića sada je pravo ruglo Zemuna.
Upravo sam uputio dopis policiji da vidim da li su obavešteni da „Lukoil“ bespravno izvodi radove i da je neophodna njihova intervencija – Branislav Prostran, predsednik opštine Zemun.

Prema njegovim rečima, gradska građevinska inspekcija nadležna je da policiji pošalje rešenje o kršenju zabrane radova na „Lukoilovom“ gradilištu, nakon čega je policija dužna da privede svakoga ko na ovo gradilište uđe. ..."

Narod kaže 'bolje ikad, nego nikad', tj. moglo je to i malo ranije.
A, da je Trg sada ruglo - jeste!.. Mesecima smo gledali kako to postaje.

Novi kej 2

2010-07-30T06:49:00.030+02:00

Na sajtu opštine Zemun objavljeno je potpisivanje ugovora :

У Скупштини града Београда, потписан је Уговор о заједничком
улагању средстава за санацију обалоутврде са пристаном у Земуну,
Земунски кеј, у дужини од око 450 метара на потезу између
ресторана ''Шаран'' и ресторана ''Венеција''.
Потписници овог Уговора - Општина Земун, Секретаријат за
комуналне и стамбене послове и Јавно водопривредно предузеће
''Београдводе'', у интересу развоја туризма, привреде, заштите
животне средине и културе града Београда и Градске општине
Земун, заједнички ће предузети све потребне радове и мере у
циљу санације постојеће обалоутврде на Земунском кеју,
ангажовањем потребних новчаних средстава, израдом неопходне
документације, прибављањем потребних сагласности, као и
одржавањем исте.

"Uređenje Zemunskog keja ........" - Politika
"Zemunski kej dobija novi izgled" - Blic

U vezi ovakvog rešenja već je objavljen sledeći komentar :

"U razgovoru sa Miodragom Dabižićem, istoričarem i čovekom koji u Zemunu živi od 1922. godine, saznali smo da postoje i planovi da se promeni izgled dela nizvodno od „Šarana”, do Ulice Stevana Markovića, odnosno „Elektrodistribucije”, koji je projektovao arhitekta Dragutin Kapus.

Namera nadležnih je da i ovaj deo obaloutvrde prošire. Ona, prema njihovim planu, treba da ulazi u vodu još oko pedesetak metara, a Zemunci misle da to ne bi trebalo raditi jer će se poremetiti izgled Starog jezgra Zemuna.
Ja se zalažem za očuvanje jezgra, ne bi mi bilo pravo kada bi se izgubili tragovi kamene brane na dva nivoa, napravljene krajem 19. veka kada je Zemun prvi put postao grad. Neophodno je graditi i ojačavati obaloutvrdu, ali treba voditi računa da stari deo keja i jezgro u koje je uklopljen, a u kome se vidi razvoj arhitekture od starog baroka do secesije, ne izgube svoju vrednost – kaže Dabižić." ... link

Po ovom Idejnom projektu, nisu predvidjene biciklističke staze i betonska ograda sa lancima (?!) kao što je sasvim nepotrebno planirano uzvodno od restorana 'Šaran' - o čemu je ovde pisano u predhodnim blogovima : 'Novi kej', 'Staza ili Šetalište' i 'Projekat'

U Zemun su oduvek pristajale 'bele ladje' (nekad više - nekad manje) i

potrebno nam je dobro Pristanište, kojeg sada nema, kao ni Marine.

Izgleda da će morati da se 'žrtvuje' ambijentalni izgled Starog jezgra , jer

će se verovatno graditi po ovakvom projektu sa betonskim nasipom.

Posebno je pitanje kako će Zemun dočekati putnike, strane turiste i domaće goste koji se budu iskrcali. Trebalo bi dovesti u red čitav prostor oko budućeg 'Pristaništa Zemun', od ružnih magacina u bašti rest.'Venecije' i roštilja rest.'Stara Kapetanija', kao i njenog 'privatnog parkinga' na Javnoj površini o čemu je već pisano - link

Isto tako trebalo bi uredini za 'male pare' i zelenu površinu ispred Katastra, koja je sada ružan i nelegalan parking na travi - link

Pristaniše će biti na dobrom mestu, a to mesto mora da se čuva i voli.

Ono pripada svima nama, a ne pojedim 'zaslužnim biznismenima' i političarima, koji su samo trenutno na vlasti i koji sada nešto odlučuju.

Izgleda da je odzvonilo starom, a dobrom izgledu zemunskog keja.

Opet grade pumpu?!

2010-07-22T12:25:00.007+02:00

17.maj 2010

Politika je u rublici "Medju nama" objavila pismo čitaoca B.J. :

Vreme prolazi, leto dolazi, a pumpa još stoji na sred trga i ulice.

Nadležni rade svoj posao ( ili nerade?), ali sporo i neodlučno.

Da li je pokrenuto sudjenje za ovo nevidjeno bahato ponašanje

i kada će Grad da demontira ovu skalameriju, a izgradi Trg?

JP Zelenilo se bavi novim biznisom i izdaje parkove za reklame?!

7. jul 2010

"Opet grade pumpu uprkos zabrani"

Uprkos zvaničnoj zabrani kojom su pre četiri meseca zaustavljeni nelegalni radovi na proširenju benzinske pumpe „Lukoil - Beopetrol" na Trgu Branka Radičevića u Zemunu, investitor je prošlog vikenda ponovo nastavio radove.

U gradskoj građevinskoj inspekciji kažu da su nakon prijave građana i opštine Zemun gradilište ponovo „pečatirali". ....

Press - link

Neverovatna bahatost 'Lukoil'-a i nemoć Države, Grada i Zakona da strogo kazne počinioca i dovedu u red Trg Branka Radičevića.

Ili je u pitanju nešto drugo, tj. tolerisanje nelegalne 'divlje gradnje'.

MINISTARSTVO JOŠ BEZ ODGOVORA

Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja ni juče Pressu nije dostavljen odgovor da li je gradilište u međuvremenu pribavilo potrebne dozvole tog ministarstva, kao i da li su upoznati da su radovi uprkos zabrani nastavljeni.
Kašnjenje odgovora u PR službi tog preduzeća opravdali su godišnjim odmorima i zauzetošću zbog aktuelnih sastanaka radnih grupa, ali i obećali za naredni dan.
Press - link

22.jul 2010

Na "zatvorenom gradilištu" je materijal od poslednje bespravne gradnje.

Na sajtu Urbanističkog zavoda Beograda može da se preuzme

"Plan detaljne regulacije mreže stanica za snabdevanje gorivom"

(Sl. list grada Beograda br. 34/09) i pod br.1/16 je ovaj plan :

Klikom na sliku može da se vidi šta i kako je planirano na Trgu B.Radičevića, a ono šta se sada tamo nalazi, već mesecima, samo odslikava u kako se poštuje i sprovodi važeći Zakon u Zemunu.

Ko gradi noću i to pumpu? .. taj nema gradj. dozvolu da gradi danju.
Nemaju dozvolu, naravno, da grade ni noću, pa rade kradom, ko lopovi.

Ove fotografije je uradio naš sugradjanin 12.8. oko 24h.
Na njima se vidi više kombija, pikapa i kola u ponoćnim aktivnostima kad im vreme nije, što rade samo oni koji krše Zakon.

Prilikom obilaska 'divljeg gradilišta' promećeno je da je crvena traka

skinuta sa jedne strane, a iz razgovora sa čuvarom i pregledom objekta - konstatovano je da se radio enterijer u 'marketu'.

Očistili su i čitavu izbetonirano-asvaltiranu površinu bivšeg Trga.

Ovo više nije Naš Trg, ukrali su ga od Zemuna i zemunaca.

Sada je tu Njihova pumpa, a Našeg Trga Branka Radičevića NEMA.

Nezvanično : Investitor je 'nabavio' neke papire za ovu divlju gradnju, ali oni ne mogu da budu po Zakonu i lako će se poništiti, a onaj ko ih je dao snosiće odgovornost.

Gradnja je započeta bez Dozvole, pa je zato i zatvoreno gradilište, ali je kansnije Investitor protivzakonito nastavio radove.

Gradska inspekcija je ponovo postavila traku kojom se zatvara gradilište i podnela Krivične prijave protiv Investitora i Izvodjača radova o čemu je već pisano. - link

Prema tome, nikakvi naknadni 'papiri' ne mogu da utiču na činjenicu da se gradilo nelegalno što je po Zakonu Krivično delo.

I da se podsetimo šta je rekao Gradonačelnik u vezi ovog slučaja :

"Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je za Press da će objekat

koji je građen bez dozvole biti srušen.

Naša inspekcija će opet otići tamo, snimiti situaciju i to što je građeno bez dozvole biće srušeno.
Danas sam uputio zahtev tužilaštvu da se krivična prijava koja je podneta u novembru prošle godine procesuira.
Kada ljudi koji tako nešto rade vide da mogu da završe u pritvoru, onda će to prestati - naveo je Đilas." -- PRESS

St. Kapetanija - Venecija - Katastar

2010-06-06T09:50:00.035+02:00

U paku na zemunskom keju nalaze se i ove dve kultne, istorijske gradjevine, simboli Zemuna. Ali, Šetalište se završava ili prekida kod dela Stare Kapetanije koji se rentira restoranu, bolje reći običnoj kafani:

Ovde je, naravno bespravno, podignuta i ograda, pa i limeni roštilj?!

Šetalište ogradjeno kao nečije dvorište, a na krovu Stare Kapetanije su postavljeni, opet bespravno, 'moderni kućni elementi':

Sa druge strane je privatni parking?! .. o čemu je pisao i 'Blic' :

Zakupac restorana uzurpirao deo šetališta

Napravio privatni parking na Zemunskom keju ... - link
"Deo šetališta na Zemunskom keju, kod čuvene galerije i restorana
„Stara kapetanija“, pretvoren je u privatni parking. .... "

Od restorana 'Venecija' do kraja ovog privatnog parkinga, a na Javnoj površini u Starom jezgru Zemuna, koje je zaštićeno 'Kulturno dobro', skoro da nije moguće proći - osim kroz baštu 'opštinskog' restorana.

Prosto je neverovatno šta vlast(i) dozvoljavaju i tolerišu godinama na Šetalištu u parku zemunskog keja, a sad imamo i limeni ražanj/roštilj?!

Za sredjivanje stanja u delu St.Kapetanije, koji opština rentira, nije ni potreban novac, već samo tzv.'politička volja' da se poštuje Zakon. Nekad je taj deo služio za venčanja, a danas bi mogao da se ustupi zemuncima koji se bave kulturom, piscima, slikarima, ... ili kad se izgradi Pristanište 'Zemun', dati Upravi nove Kapetanije 'Zemun'.

Restoran 'Venecija' je pozitivan primer, jer je popločana stara, oštećena površina bašti, a aktiviraće se i renovirana 'Mala Venecija' preko puta.

O Javnoj površini, preko puta St.Kapetanije kod Katastra, već sam pisao u postu "Bitka" - link a on je deo 'bermutskog trougla' zajedno sa Javnim površinama oko St.Kapetanije i Venecije.

Dovesti u red tih oko 100kv.met. Šetališta nije veliki izdatak u odnosu šta može da se dobije i sve može da se završi vrlo brzo - ako se hoće.

Opština može sa vrlo malo sredstava da uredi taj deo, jer ionako se priča o turizmu u Zemunu, pa je to prilika da se nešto i konkretno uradi.

18.9.2010

Zelene površine ispred Katastra uredjuje Zelenilo, a investitor je Grad.
Posle mnogo godina ovaj mali urbani deo biće opet zelena površina.

22.9.2010.

Radi se svaki dan, a radovi lepo napreduju - kad se hoće, može se.

Trg i Zakon

2010-02-27T01:18:00.032+01:00

22.feb 2010
Dobio sam mejl "Odgovor na pitanje upućeno gradonačelniku":

И Н Ф О Р М А Ц И Ј А

"О поступању грађевинске инспекције у предмету 3541-385/2009; у вези извођења радова инвеститора ''Лукоил-Беопетрол'' АД на локацији у улици Трг Бранка Радичевића бб, у Земуну
Инспекцијски надзор покренут је у поступку по службеној дужности дана 27. 10. 2009. године, о чему је сачињен записник којим је констатовано да су започети радови на наведеној локацији .
Инвеститор се одазвао на позив грађевинског инспектора ради давања изјаве на записник дана 09.11.2009.године и доставио следеће:
- копију акта поднетог од стране инвеститора Одељењу за грађевинске и комуналне послове Градске општине Земун, бр. III-354-860/09 од 27.10.2009. године, под насловом:
- Пријава извођења радова на инвестиционом одржавању
- Решење инспектора Министарства за заштиту животне средине РС од 23.јуна 2008.године (?!)
- Одобрење за изградњу СО Земун од 19.09.1967. године
- Решење Одељења за комуналне послове Општине Земун од 05.02.1968.године
- Решење Градског секретаријата за унутрашње послове од 21.10.1967.год.
- Решење Одељења за комуналне и стамбене послове СО Земун од 23.10.1967.године
- Закључак Владе Републике Србије од 25.06.2009.године
На основу утврђеног чињеничног стања грађевински инспектор је дана 12.11.2009.године донео Решење о рушењу број 3541-385/2009 , као и Решење о затварању градилишта , под истим бројем.
Истога дана градилиште је затворено преко Одељења за извршни поступак.
Решењима Министарства животне средине и просторног планирања Републике Србије број 351-03-01817/2009-09 од 28.01.2010.године и 29.01.2009.године поништена су оба решења овог Секретаријата и предмет је враћен на поновни поступак .
Поступајући по примедбама другостепеног органа грађевински инспектор је упутио позив инвеститору ради сачињавања записника и утврђивања нових чињеница , и поступак је у току.
Напомена: Против инвеститора и извођеча радова поднете су кривичне пријаве Четвртом општинском јавном тужилаштву дана 17.11.2009.године. "

Podebljana slova su kao u mejlu, osim "Prijave izvodjenja radova na investicionom održavanju" koji sam ja posebno istakao, jer se na sajtu izvodjača radova može pročitati sasvim nešto drugo, a što se ustvari i gradi bez dozvole na Trgu B.Radičevića :
"Kompletno rušenje stanice za snabdevanje gorivom i TNG sa izgradnjom potpuno nove stanice sa prodajnim kompleksom.
Investitor : Lukoil a.d." - piše na ovoj slici. <-klik na link
Znači : u pitanju je gradnja nove pumpe, a ne 'investiciono održavanje' ( nap. krečenje i farbanje ili zamena krova) stare, male pumpe.

Ostala dokumentacija je podneta samo da zamagli činjenicu da nemaju validnu i legalnu dozvolu da grade, pa je zato potpuno ispravno grad.inspekcija donela potrebna Rešenja i Krivične prijave.
Navedeno Ministarstvo je 'poništilo Rešenja' (?!), a bilo bi interesantno videti sa kakvim Obrazloženjem, ako ga uopšte ima.

Ko je potpisao taj dokument? ... taj bi trebalo da objasni Javnosti, nap. nekom novinaru, odakle mu ideja da poništava Rešenja gradske inspekcije i da li je on uopšte video 'Plan detaljne regulacije' za Staro jezgro Zemuna, da li zna šta je planirano na Trgu Branka Radičevića?
Sumnjam da dotični birokrata iz ministarstva zna za taj PDR.

<- klik na slik

List "PRSS" je objavio članak "Inspekcija zažmurila?" <-klik na link
"Uprkos zabrani gradske građevinske inspekcije, radovi na rekonstrukciji benzinske pumpe na Trgu Branka Radičevića u Zemunu bez problema se svakodnevno nastavljaju!
Iako je to gradilište inspekcija još u oktobru prošle godine zatvorila i ogradila žutom trakom, obeležja o zabrani su uklonjena, a radovi se odvijaju punom parom!"

To je poenta cele priče : i dalje se gradi BEZ DOZVOLE!
Kada će gradilište opet biti zatvoreno, a počinioci kažnjeni?

24.feb 2010
Prijavljeno "investiciono održavanje" se privodi kraju, pa ministar može da dođe na otvaranje "potpuno nove stanice za benzin i gas sa prodajnim kompleksom", kako je tačno naveo izvođač radova.

I da ponovim : cela ova brzosklapajuća skalamerija od pumpe je izgradjena bez građevinske dozvole na trgu gde nije predviđena važećim planom, a preko bivšeg parkinga, zelene površine i dela kolovoza između ul.Cara Dušana i Dobanovačke, a koji su na starim slikama :

26.feb 2010

"PRESS" je prvo objavio članak "Inspekcija zažmurila?" <-klik na link
a potom svakodnevno čitavu seriju članaka u rublici 'Beograd' <-link:

"Sekretar za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju Petar Živanović, u čijoj je trenutnoj nadležnosti ova gradnja, juče je rekao da je rešenje u ponovljenom postupku o rekonstrukciji pumpe napisano i da bi danas trebalo da bude dostavljeno investitoru. On, međutim, nije rekao kakvo je to rešenje, a Press nezvanično saznaje da je doneto rešenje o zatvaranju gradilišta i rušenju izgrađenog objekta, ali i da ima mnogo „pravnih praznina" koje mogu biti iskorišćene." ... Praznine ?!

Jedina Rešenja po važećem Zakonu mogu biti samo takva za koja je PRESS "nezvanično saznao", a tzv."pravne praznine" ne mogu da promene činjenicu da su gradili bez validne dozvole i to posle zatvaranja gradilišta, umesto da sačekaju konačnu odluku Grada.

PRESS : Zašto je pumpa iznad zakona?! <- klik na link

27.feb2010

"Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je za Press da će objekat koji je građen bez dozvole biti srušen.
- Naša inspekcija će opet otići tamo, snimiti situaciju i to što je građeno bez dozvole biće srušeno. Danas sam uputio zahtev tužilaštvu da se krivična prijava koja je podneta u novembru prošle godine procesuira.
Kada ljudi koji tako nešto rade vide da mogu da završe u pritvoru, onda će to prestati - naveo je Đilas. (PRESS)

Najzad, premda sa zakašnjenjem, oglasio se i Gradonačelnik o 'divljoj gradnji', ali u članku je i izjava nadležnog Sekretara (koji još nije zatvorio i zapečatio nelegalno gradilište), a "objašnjava da se ne zna da li će pumpa početi da radi, zbog nedovoljne razrade zakona" ?!

Kako će da radi nelegalni objekat na zatvorenom i zapečaćenom gradilištu?! Koja je gradska inspekcija nadležna za takav rad?
Da li će ovde da se i dalje toleriše bezakonje u samom centru Zemuna?

Dosta je bilo oklevanja kod sprovodjenja Zakona i sada mora da se radi brzo za primer ostalima, a ne da se zamajava sa "rupama u zakonu".
Ako je neko gradilište zatvoreno i zapečaćeno, onda se zna da objekat na njemu nema "Upotrebnu dozvolu", pa ne može da radi!
Sada je prilika da Grad izgradi parkinig (koji je predvidjen po važećem Planu), pa tako o jednom trošku "dislocira" <-link nelegalnu pumpu i dobije uredjenu Javnu površinu na Trgu Branka Radičevića - Muharu.

Na slici se jasno vidi kako je trg izgledao pre 'divlje gradnje' pumpe.
Bivša mala pumpa je jedva uočljiva za razliku od ove nove, mnogo veće.

2.mart 2010

Ovako danas izgleda prijavljena 'rekonstrukcija' male, bivše pumpe?!Gradilište nelegalne potpuno NOVE pumpe je još uvek "zatvoreno":

Isečeni su i bačeni na travnjak stubovi koji su smetali, a potpuno je uništena, isečena i asvaltirana, bivša zelena površina i drveće na trgu?!

Sada je idealna prilika da se Trg 'privede nameni' po važećem Planu detalnje regulacije, tj. da 'Parking servis' izgradi bar parking, ako ne može garažu, pa o istom trošku "dislocira" pumpu ( što je po Planu D.R.) i dobije još jedno 'naplatno mesto' u strogom centru Zemuna.

Trg vs. pumpa

2010-02-16T17:07:00.045+01:00

Nastavak sa "Trg Branka Radičevića" <- link

Ovde je očigledan sukob Javnog i Privatnog interesa, koji radi profita bespravno gradi na najstarijem trgu Zemuna, grubo narušavajući ambijentalnu celinu podizanjem konfekcijske pumpe po celom trgu.
'Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda' ili neko drugi iz gradske strukture nikako ne može da da bilo kakvu Saglasnost ili Dozvolu, jer je van svake pameti da se tu podiže čelična struktura moderne pumpe, pa je zato i predvidjeno Planom da se ona izmesti.

Aktuelna vlast u Beogradu bi trebalo da podnese Krivičnu prijavu protiv izvodjača i investitora ( sve po Zakonu), a razrovani trg što pre da privremeno uredi kao parking (po važećem Planu) i raspiše Ankentni konkurs za uredjenje celog trga i izgradnju kuće pesnika Branka Radičevića i okolnih zgrada, koje su u ruševnom stanju.

10. feb. 2010
Zahvaljujem listu 'Pravda' na objavljenom članku o ovoj temi :
"Čelični monstrum protiv zakona" <- klik na link

U tel.razgovoru, ispektorka Ljiljana J. , koja je donela 'Rešenje o zatvaranju gradilišta' i 'Rešenje o uklanjanju objekta', rekla je da je nadležno ministarstvo ( kao drugostepeni organ) naložilo da se ponovo uradi ceo postupak, iako je sasvim jasno da nije moguće dobiti validnu dozvolu za onakvu divlju gradnju.
Znači : nadležno je ministarstvo, ALI ... 'nadležn' je i ovaj Zakon :

Kao što može da se vidi ( klik na sliku daje pun format) u Planu detaljne regulacije "Starog jezgra Zemuna" predvidjeno je dislociranje (sada već bivše stare, male pumpe), a ne izgradnja mnogo veće na delu kolovoza i zelene površine, tako da nijedno ministarstvo nema pravni osnov da da neku dozvolu - naprotiv!

12.feb.2010
Fotoreport

Na ovoj slici, koju je snimio Z.Štromar 11.2., vidi se 'napredak radova'.
A, da li ima nekog 'napretka' u sprovodjenju Zakona, tek ćemo videti.

16.feb 2010
"Radikalno, zna se!" (?!) - piše na posterima 'divljeg gradilišta' :

Ovde je u pitanju 'radikalno' otimanje javnih površina za privatan profit!

A okačena je i tabla sa upozorenjem, kao da je Trg njihova dedovina.

Pored je manji plakat sa tekstom:

"Ne Evropskoj Uniji! Za savez sa Rusijom!" <-- klik na link

Ali, ni u EU, a ni u Rusiji, nije dozvoljena ovakva 'divlja gradnja'.

Radovi 'lepo napreduju', a Država i Grad još razmišljaju šta da rade.

Bahati investitor i izvodjač radova i dalje grade na neobeleženom i nelegalnom gradilištu. Nezvanično : tražili su proširenje bivše, male pumpe koja po PDR-u mora da se 'dislocira', a ne da se još proširuje !
Možda su koristili i neke druge zakonske 'rupe', nap. legalizaciju, naknadno pribavljanje dokumenata, a sve to da bi dobili u vremenu za gradnju i da pred našim očima OTIMAJU naš Trg Branka Radičevića.

18.feb 2010
Referenc lista 'City Road Group' <- klik na link

Znači da se bespravno gradi "potpuno NOVA benzinska stanica sa PRODAJNIM KOMPLEKSOM za snabdevanje gorivom i TNG-om" (?!)

<- klik na slik

'Tečni naftni gas' (TNG) je bezbojan, zapaljiv i eksplozivan gas, koji se koristi i za pokretanje vozila, a predvidjen je na 'novoj pumpi' ?! ....... iako je Planom predvidjeno 'dislociranje' bivše, porušene male pumpe:

<- klik na slik

Dislocirati (lat.dislocatio) znači premestiti, a ne graditi novu, još veću pumpu sa TNG, jer "pretstavlja realnu opasnost u slučaju akcidenta" - po elaboratu Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u PDR-u.

Sasvim desno, preko kanti za smeće, vidi se bivša, mala pumpa, a sada grade bez dozvole preko bivšeg parkinga, kolovoza i zelenih površina!

20.feb 2010

Citati iz 'Plana detaljne regulacije' Starog jezgra Zemuna

Na ovom 'Javnom prostoru' (Trg B.R.) predvidjena je gradnja garaže, koja bi značajno uticala na lakše parkiranje u samom centru Zemuna.

<- klik na slik

Planom je predvidjeno i "zadržavanje skvera - venca", a NE pumpe!

<- klik na slik

Trg B.Radičevića ( Muhar) je jedna od "ambijentalnih celina" Zemuna:

<- klik na slik

"Od reči i snova"

2010-02-14T09:26:00.029+01:00

"Zemun od reči, Zemun od snova"

David Albahari <- link

Svaki put kada pišem o Zemunu razapet sam između dva protivrečna osećanja: s jedne strane, pomišljam da ništa nije lakše od pisanja o gradu koji volim, dok s druge strane osećam da ništa nije teže od toga, da upravo ljubav koju osećam predstavlja svojevrsnu prepreku i ometa me u pisanju.
Pri tom nije važno da li pišem priču ili esej, odnosno, da li beležim izmišljena zbivanja u Zemunu satkanom od mašte ili pokušavam da opišem stvaran grad, one trenutke kada se, posle dužeg ili kraćeg odsustva, ponovo nađem u njemu.
Dugo nisam mogao da razumem otkuda ta dvojnost i zašto me uvlači u svoju mrežu, ali sada sam sklon da poverujem da je ona, u stvari, posledica protivrečnosti koja na svoj način definiše i objašnjava Zemun.

Za razliku od ostalih delova Beograda, Zemun je sačuvao svoje gradske odlike i predstavlja grad u gradu. Svi ostali delovi Beograda uglavnom deluju kao fragmenti veće urbane celine ili pak kao prigradska naselja, satelitske naseobine koje kruže oko centralnog gradskog jezgra.

Zemun je, iako odavno pripojen Beogradu, sačuvao svoju celovitost
i nikada nije prestao da bude varoš za sebe, sa svojim centrom,
glavnom ulicom i periferijom.
Čak ni (nesumnjivo neuspeli) urbanistički pokušaj da se, podizanjem niza novogradnji i solitera, Zemun bar vizuelno spoji s Novim Beogradom nije uspeo to da poništi.
Tipična srednjoevropska organizacija grada, koju srećemo na celom području nekadašnje Austrougarske, pokazala se jačom od savremenog modela gradskog naselja, Novog Beograda, podignutog između Beograda i Zemuna.

Stoga je odlazak iz Zemuna u Beograd za mene uvek putovanje, premda protivrečno, jer, iako osećam da putujem iz grada u grad, kao što se vekovima putovalo, u stvarnosti se krećem jednim istim gradom.
Istina, sada ne postoje granice, carinska kontrola i karantin, ali verovatno zbog činjenice da se mora preći preko reke, osećaj da putujem nikada me ne napušta.

Naravno, Zemun se sasvim udobno oseća u okrilju Beograda, jer su ta dva grada gotovo uvek zajedno trpela ćudi istorijskih zbivanja. Vekovima jedan naspram drugog, razdvojeni a ipak povezani vidljivim i nevidljivim nitima, oni su kao blizanci koji uopšte ne liče i za koje se u prvi mah ne može reći da su u bilo kakvom rodu.
Ali, iako su oni dugo stajali na kraju, odnosno, početku dva potpuno različita carstva, na razmeđu Istoka i Zapada, pa i na mestu gde se, kako neki kažu, susreću tlo Evrope i tlo Balkana, oni su, uprkos zahtevima istorije, uvek delovali kao nesrećni ljubavnici koji dugo, previše dugo nisu mogli da budu zajedno.
Ne čudi, stoga, da se najlepši pogled na Zemun — ne računajući pogled sa Dunava, iz čamca — pruža iz Beograda, sa kalemegdanske tvrđave, dok se najlepši pogled na Beograd otvara sa Gardoša.

Sa Gardoša se pruža i najcelovitiji prizor Zemuna, i taj pogled na staro središte grada ima skoro terapeutski kvalitet. Bezbroj puta mi je odlazak na Gardoš i prizor zemunskih krovova i crkvenih tornjeva pomogao da ponovo pronađem narušeni spokoj u duši.
Iako nije u pitanju neka velika visina, ta uzdignutost iznad gradske vreve daruje dragoceno osećanje oslobođenosti od stega i pomaže da se u posmatraču ponovo ustoliči mir. Isto dejstvo, bar za mene, ima boravak u zemunskom gradskom parku, u kojem vlada osećanje duboke harmonije između prirode i čoveka, i koji zbog toga deluje mnogo veći nego što doista jeste.
Time se ne iscrpljuje blagotvorno dejstvo zemunskih šetnji i postoji niz ulica i delova grada u kojima se, sasvim sigurno, može naći olakšanje od pritisaka koje svakodnevni život može da nam nametne.

Jedna od njih je Dubrovačka ulica koja se, kao i druge ulice koje ostavljaju
sličan utisak, uvek iznova otkriva dobronamernom prolazniku.
Dubrovačka ulica, od zgrade sa sunčanim satom na početku do sinagoge na njenom kraju, podseća na tristagodišnje prisustvo jevrejske zajednice u Zemunu, čiji su članovi nastanjivali tu i okolne ulice.

Tu je živeo i radio i rabin Jehuda Haj Alkalaj, značajan po tome što je među prvima pokrenuo ideju o povratku Jevreja u Palestinu, koju će kasnije Teodor Hercl, čija je porodica iz Zemuna, preuzeti kao glavnu ideju cionizma, pokreta koji je za cilj imao osnivanje države Izrael.

Zmaj Jovina je takođe ulica kojom se lepo šeta.

Njen početak, između zgrade banke i Madlenijanuma, kao da najavljuje izvesnu monumentalnost, a Zmaj Jovina je, zapravo, ulica malih prodavnica, preostalih zanatlija i lepih zemunskih kapija.
Poprečnim ulicama iz nje se, ako to neko poželi, brzo stiže do Gardoša, Gospodske ulice ili zemunske pijace, a strpljivog šetača ona će odvesti do Stare kapetanije, keja i Dunava.

Naravno, šetnja starim delom keja predstavlja ono pravo, suštinsko iskustvo življenja u Zemunu, i kada bih mogao da biram šta ću svake noći da sanjam, onda bih, bar u snovima, stalno boravio na njemu i prepuštao se spokojnom posmatranju Dunava.

Za razliku od keja, glavnu zemunsku ulicu ne bih voleo da sanjam.
Nije reč o tome da ona ne poseduje posebne kvalitete — naprotiv, neke od najlepših i najznamenitijih zemunskih građevina nalaze se u njoj, poput Spirtine kuće, zgrade pošte ili kuće Ivana Muhara, ali ona je, nažalost, zagušena automobilima i autobusima kojih svakim danom ima sve više.
Glavna je takođe ulica koja je pretrpela dosta urbanističkih intervencija, ipak uspevši da prilagodi nove objekte prepoznatljivom duhu zemunskog gradskog prostora.
Kada bi još uspela da se oslobodi saobraćajnog pritiska, Glavna ulica bi se brzo pretvorila u privlačno šetalište.
Uostalom, pre više decenija ona je u večernjim satima zbilja pripadala šetačima koji su, poštujući tadašnje rituale provoda, satima šetali, čas na jednoj a čas na drugoj strani ulice, između nekadašnjih bioskopa „Central” i „Sloboda”.

Korzo više ne postoji, ali ostale su uspomene i snovi.
Kada se čovek nalazi daleko od svog grada, oni imaju posebnu vrednost. Nijedan moj san o Zemunu ne pretvara se u noćnu moru; naprotiv, iz tih se snova budim spreman da pišem o stvarnim i izmišljenim zemunskim zbivanjima.
Zemun je postao mitsko mesto mog života i moje proze, i svaka mogućnost da se nađem u njemu, makar to bilo i u svetu snova, predstavlja divnu priliku da obnovim sebe u Zemunu i, naravno, Zemun u sebi.

Članak je preuzet iz 'JAT Revije' februara 2007g. - ceo text i fotografije:
http://web.jatairways.info/active/sr-latin/home/main_menu/travel_info/jat_review/februar_2007/zemun_od_snova.html

Dva citata iz intervjua, koja je napisao ili rekao naš 'večiti zemunac' :

"Ja zapravo i nisam otišao iz Zemuna, tako da kad god se vratim, izlazim na ulicu
kao da sam samo malo duže spavao u svom starom stanu, pa eto, prošlo je
neko vreme pa ja sada izlazim na ulicu.
Naravno, ima ponečeg i što mi se ne dopada ali onda zatvorim oči.
Dovoljno mi je da izađem na zemunski kej ili da prođem zemunskim parkom
i onda sve polako postaje onako kako treba da bude."

"... pomislim na Zemun, u kojem sam odrastao i živeo četrdeset godina.
Nema mesta na svetu u kojem se tako dobro osećam kao u Zemunu."

Trg Branka Radičevića

2009-10-12T11:56:00.104+02:00

Tekst o Trgu preuzet iz Multimedijalnog CD-a 'Starog jezgra Zemuna' :
"Trg Branka Radičevića (Muhar) je raskrsnica ulica Glavne, Dobanovačke i Cara Dušana, koja je proširivana krajem osamdesetih godina XVIII veka.Na tom prostoru, izmedju Gardoša i Ćukovca, na početku poslednje dve ulice, nalazile su se gradske kapije - Dobanovačka i Banovačka ( Petrovaradinska).Pošto je na tom mestu bio kraj Donjeg grada, tu su se prodavali seno i druga hrana za stoku pa je ovaj prostor nazvan Senski trg. Na trgu su se nalazile kuće c radnjama i radionicama, medju kojima je bila i kovačko-potkivačka.

Naziv je zadržan do 1907gpd. kada je Gradsko poglavarstvo odlučilo da se prodaja izmesti na drugi kraj grada. Tada je taj prostor nazvan 'Trg Branka Radičevića', po skromnoj stambenoj jednospratnici u kojoj je 1848god. boravio poznati srpski pesnik. Kuća je srušena 1937god., a posle II Svetskog rata je na njenom mestu podignuta, sa arhitektonskog stanovišta gledano, bezvredna prizemna zgrada sa prodavnicama i javnim toaletom.
Prema Regulacionom planu 'Staro jezgro Zemuna' 2003god., potrebno je da se izvrši restitucija ove kuće i da se u nju smesti javni sadržaj koji bi memorijom bio vezan za delo Branka Radičevića. Na Trgu B.R. br.6 nalazila se malovaroška prizemnica, karakteristične L osnove, u kojo je bila kafana 'Zeleni Venac'. Kuća je srušena 1973god. Ostale sačuvane tipske zgrade čine ambijentalno okruženje trga.

Jednu od osnovnih karakteristika urbanog pejsaža trga predstavljaju lesni zaseci Gardoša i Ćukovca, kao i centralni les izmedju ulica Cara Dušana i Dobanovačke.Ispod poslednjeg locirana je mala benzinska pumpa, koja se prema navedenom Regulacionom planu izmešta, a na tom mestu se planira javna garaža - parking.
Proširenje regulacije i uklanjanje niza objekata sa parne strane trga, od br.4 do ul.C.Dušana, kako je planom predvidjeno, izmenice se arhitektonski okvir i ambijentalno -prostorne karakteristike Trga. Menjanje regulacije i ulične matrice nije primereno vršiti u prostornim kulturno-istorijskim celinama koje svoje vrednosti temelje na zaštiti istorijske parcelacije i uličnih rastera.
Njihovim presecanjem gubi se autentičnost prostora i duh vremena." ... ALI :

Na ovoj slici od 5.2.2010g jasno se vidi da je nastavljena gradnja nove i velike pumpe od strane izvodjača radova 'Citi Road Group' i investitora 'Lukoil-Beopetrol' , iako je Gradska Inspekcija 12.11.2009god. 'zapečatila gradilište' i donela Rešenje XXI-04 br. 354.1- 385/2009, kojim se "naredjuje zatvaranje gradilišta ........... bez pribavljene gradjevinske dozvole".

O ovoj bahatoj gradnji obavešteno je više medija i nadležnih službi u gradu, a stigao je mejl od Gradskog arhitekte, g.D.Vasovića ... klik na sliku:

Obavešteni su i organi u opštini Zemun, preko odbornika Zdenka Štromara
a da li će biti sprovodjen Zakon u ovom Gradu, videćemo narednih dana.

Poredeći ove dve slike jasno je da se gradi i preko kolovoznog dela koji je nekad spajao C.Dušana i Dobanovačku, kao i preko bivšeg parkinga i dela zelene površine! Sada na trgu niče čelični monstrum u Starom jezgru Zemuna koji je prpograšen od 'Zavoda za zaštitu spomenika kulture' za "Kulturno dobro od velikog značaja" . .. - klik na link

Ovde je očigledan sukob javnog i privatnog interesa, koji radi profita bespravno gradi na najstarijem trgu Zemuna, grubo narušavajući ambijentalnu celinu podizanjem konfekcijske pumpe po celom trgu.
'Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda' ili neko drugi iz gradske strukture nikako ne može da da bilo kakvu Saglasnost ili Dozvolu, jer je van svake pameti da se tu podiže čelična struktura moderne pumpe, pa je zato i predvidjeno Planom da se ona izmesti.

Nastavak, a izgleda da će ih biti više, na "Trg vs. pumpa" <--link

Pijaca - Trg

2009-09-29T06:05:00.066+02:00

"Od pijace trg, pa tako ukrug"

Ovim sloganom JKP 'Gradske pijace Beograd' promovišu ideju da se pijace u popodnevnim i večernjim ( noćnim) satima pretvore u gradske trgove sa različitim sadržajima i aktivnostima.
Tezge bi se sklapale i sklanjale sa trga (možda uklapale tako sklopljene u trg), a prostor bi se koristio za 'nešto drugo' što može da se događa na takvom privremenom trgu, a za koje se ne zna ni šta će biti, ni ko je sve nadležan za te buduće događaje, pa i problematične.

"Zemunska pijaca na Velikom trgu prva će biti pretvorena u mobilnu pijacu-trg, rekao je direktor JKP „Beogradske pijace” Dragan Pušara. Projekat koji košta 250.000 evra biće realizovan u toku jeseni i zime. Prema rečima Pušare, roba će se prodavati sa 16 kamiona, a pijaca će imati radno vreme do 15, odnosno do 16 sati pijačnim danima." - 24sata

Prostor Velikog trga na kojem je pijaca u 'Planu detaljne regulacije'.
Može se prebrojati 20 objekata, tj. kioska i zidanih lokala na pijaci :

Pored ovih 'nerasklapajućih' lokala, postoje tezge sa rashladnim vitrinama :

Da li će se graditi ili ne i objekat za mlečne proizvode i jaja? .. Videćemo.
Ali, već sada se zna da je prostor Velikog trga denivelisan, tj. nije ravan.
Kada se uklone ove stare tezge, videće se jedna oštećena asfaltna površina.

'Gradske pijace' planiraju 250.000€ za ovaj eksperiment u Zemunu, ali niko ne zna čemu su ta sredstva namenjena i da li su dovoljna za ovaj poduhvat. Nigde, pa ni na njihovom sajtu, nije objavljen Projekat i Plan, a nije vođena ni Javna rasprava o ovakvoj ideji koja treba da se po prvi put sprovede baš u Zemunu.

Kada se u Italiji kaže 'piazza' misli se na 'gradski trg' koji se povremeno koristi i za prodaju raznih predmeta i hrane, ali uglavnom za saobraćaj i kretanje pešaka.

Kod nas se kod nas zaže 'pijaca', isključivo misli na 'tržnicu' koja je namenjena samo i isključivo prodaji hrane i robe.

Gradski trgovi u Evropi su uvek bili 'trg', pa i kad se na njima povremeno prodavala roba. Kod nas pijace nikad nisu bile 'trgovi', već isključivo 'tržnice' sa jednom namenom.

Svako ima svoju tradiciju i osobenost, koju treba sačuvati, a ne kopirati tudje.

Kako će se koristiti Veliki trg posle 'sklapanja' pijace oko 16h, pa do 'rasklapanja' u 5h? Ko će biti nadležan za 'događaje i aktivnosti' na trgu, nap. parkiranje raznih vozila?
Srećom na trgu je stanica Policije, pa će oni sprovoditi red iz svog domena.

Taj 'Idejni projekat' mora da prodje Javnu raspravu, a mora da dobije i Saglasnost 'Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda', jer se nalazi u Starom jezgru Zemuna po važećem Planu detaljne regulacije!

Ali, izgleda da je već odlučeno šta će se graditi, prema izjavi predsednika opštine datoj u intervju-u 'Zemunskim novinama' br.314 sep.'09 :

"U saradnji sa JKP 'Gradske pijaca', već je dogovoren značajan projekat izgradnje Velikog trga sa modernim delom predviđenim za pijacu. Radi se o inventivnom projektu, po ugledu na najsavremenija italijanska i francuska rešenja, koji od značajnog i lepog prostora koji je sada upotrebljan na neadekvatan način, stvara višefunkcionalni prostor.(?!)
Naime, na delu Trga će se nalaziti moderne pokretne tezge, koje će nakon 2 ili 3 sata rada biti uklonjene sa prostora Velikog trga.
Naravno, da bi novi eksterijer bio u potpunosti usklađen sa okruženjem, predvideli smo i izgradnju fontane, adekvatne rasvete, ali i rekonstrukcije fasada u centralnom delu Zemuna.
Ovaj projekat će biti realizovan već za 5-6 meseci."

Da li je urađen Idejni projekat na osnovu kojeg može da se dobije neophodna Saglasnost od 'Zavoda za zaštitu'.
Da li je raspisan Konkurs za arhitektonsko rešenje fontane?
Ako jeste, gde može da se vidi taj Idejni projekat za Veliki trg, Novu pijacu i Fontanu?

Ko i gde će da nosi 'leteće tezge' po lošem vremnu, kiši i snegu?
Da li je opština suinvestitor ovog projekta? .. ako jeste, sa koliko novca? Da li je taj novac mogao da se mnogo pametnije potoši?

30.mart

Danas je otvorena 'Riblja pijaca' u privremenim montažnim objektima :

Uslovi za prodaju ribe su mnogo bolji, ali i objekti su mogli biti primereniji ambijentu u kojem se nalaze, a ne ovi limeno-plastični.
Možda će, u neko bolje i bogatije vreme, biti zamenjeni ovi kiosci i izgradjeni novi i bolji objekti u duhu Starog jezgra Zemuna.

Pred samo otvaranje su postavljene i ove tek izbetonirane česme.
Po obećanju, naknadno će biti kompletirane, dovršene i popločane ...

8.avgust

Do danas prostor oko česmi nije završen po datom obećanju.
Ali, opet je izašao članak o 'genijalnoj' prekopiranoj ideji 'Pijaca - Trg':

Ni kupci ni prodavci ne veruju u promene - Blic

"Najburnije ipak reaguju kupci sa Zemunske pijace koji smatraju da će „skupi eksperiment“ koji podrazumeva nabavljanje mobilnih tezgi i pretvaranje Omladinskog trga u pešačku zonu narušiti tradiciju ovog mesta.
- Nama ništa ne smeta da sve ostane kako jeste, jer ovo mesto ima već svoj duh i tradiciju koji ne treba dirati. Ako neko hoće da šeta, nek ide u park. Pitam se samo ko će svakodnevno da sklapa i ponovo namešta te tezge, da li će se to raditi po kiši i snegu i koliko će koštati - kaže penzionerka Stana Milenković. "

Naravno da zemunci 'najburnije reaguju' na takve sumanute ideje
o 'letećim', sklapajućim i prenosnim tezgama, a pod radnim nazivom
"malo pijac, malo trg ... pa, tako ukrug" ?!...... Svašta!
Zato je i nekoliko stotina urbanih zemunaca potpisalo Peticiju protiv eksperimentisanja na zemunskoj pijaci, simbolu Zemuna.

Evo jednog komentara naše sugradjanke o projekatu 'Pijaca-Trg' :
"Nemojte, k'o Boga Vas molim! Vi se deco kod kuće igrajte lego kockama, a nama ostavite naše seljake i tezge, kajmak, sir, cigane, nakupce, jer sve je to čar pijace... za šetnje ima onoliko parkova."

12.9.2010

Članak u rublici 'nekretnine' sa neverovatnim podnaslovom:
Reč struke (?!)
Pijaca i trg su isto - Blic
Dragan Pušara, direktor „Gradske pijace”, Beograd

Koliko ima 'struke' u ovom članku, može lako da se vidi kada se uporedi sa stvarnom situacijom i mogućnostima na zemunskoj pijaci, tj. kada se uporedi sa agrumentima i slikama na ovom blogu.
A, može da se vidi i koliko ima netačnosti i nebuloza, fantazija i nerazumevanja u 'rečima struke' istog teksta rublike 'nekretnine'.

Problem je što se predlažu nerealni planovi i troši novac na Projekte koji neće biti ostvareni, a nerešavaju se pravi problemi na pijaci.

Crtanje šarenih sličica je jedna svar, a nositi i skladištiti te tezge sa sličice dva puta dnevno je druga stvar.... kada bi i imali skladište.

Ko bi platio takve nepotrebne radove? ... Naravno, (indirektno) kupci!

Prezentacija

2009-09-14T18:20:00.049+02:00

U sklopu izložbe projektne radionice "RE ... Beograd: stari i novi" održana je u 'Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda' 14.9.2009god. od 16-21h i interaktivna prezentacija multimedijalnog CD-a "Spomeničko nasledje Starog jezgra Zemuna" autora Aleksandre M.Dabižić :

"Циљ презентације овог значајног урбаног и архитектонског наслеђа је да се јавност подстакне на размишљање о њему као јединственој и специфичној вредности, базичном градитељском и културном наслеђу, основном утемељењу идентитета и аутентичности града, као и о неопходности њиховог очувања и укључивању у садашње и будуће планове трансформације Београда." - citat sa sajta Zavoda.

Postavljene su vrlo pregledne karte sa planovima, kao i multimedijalni CD.

Posetioci ove prezentacije su mogli sami da pogledaju sadržaj CD-a ili projekciju na platnu.

Elektronski izbor je priredila Aleksandra M. Dabižić koja je vodila ovu uspešnu prezentaciju - poslednje pripreme i dogovori pred dolazak posetilaca :

U poslednjem broju časopisa za likovnu umetnost i komunikaciju
Likovni zivot , izdanje Drustva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna
objavljen je prikaz CD od strane autora Jovanke Veselinović, arhivski savetnik, Istorijski arhiv Beograda.... klik na text i slike daje pun format :

Pored 'Plana detaljne regulacije', ovaj CD je 'moćno oružje' za zaštitu i promociju Starog jezgra Zemuna..... kao i razne teme na ovom blogu.

„Bitka”

2009-08-27T08:40:00.058+02:00

Citati članka „Bitka” za stari Zemun iz Politike - link:

"Sa namerom da zaštiti autentični izgled drevnih delova Zemuna, grupa njegovih
žitelja najavila je da će formirati udruženje „Staro jezgro Zemuna”.
U pismu našoj redakciji kažu da ih tišti nastavak preuređenja Keja oslobođenja.

Nenad Bajić, portparol direkcije, naglašava da je projekat dobio saglasnost revizione komisije Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i da je usklađen sa Planom detaljne regulacije Starog jezgra Zemuna.

Dozvola za gradnju je pribavljena, a radovi bi trebalo da počnu čim direkcija, iz prihoda od nadoknade za uređivanje građevinskog zemljišta, sakupi neophodnih 80mil. din. - Bajić.

Lidija Kotur, pi-ar Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, potvrdila je
da se kej nalazi u okviru Starog jezgra Zemuna, kulturno-istorijske celine od velikog značaja za grad i državu, i da njegov budući izgled mora biti u skladu sa arhitekturom celog tog područja.

Potes od „Šarana” do „Radeckog” treba da ostane u skladu sa izgledom Gardoša, na čijim padinama je Zemun i nastao. Ovaj stav sadržan je u regulacionom planu koji ima težinu zakona, pa je za sve intervencije neophodno zatražiti naše uslove. Investitor je izgradnju postojećeg nasipa za odbranu od poplava počeo bez konsultacija sa zavodom, ali su kasnije dobili naše odobrenje i nastavili da rade.

Za uređenje ovog potesa takođe im je potrebno naše odobrenje, a pre svega, važno je koristiti tradicionalne materijale – kaže Koturova i dodaje da očekuje da će im se neko obratiti pre nego što radovi počnu.

U razgovoru sa Miodragom Dabižićem, istoričarem i čovekom koji u Zemunu živi od 1922. godine, saznali smo da postoje i planovi da se promeni izgled dela nizvodno od „Šarana”, do Ulice Stevana Markovića, odnosno „Elektrodistribucije”, koji je projektovao arhitekta Dragutin Kapus.

Namera nadležnih je da i ovaj deo obaloutvrde prošire. Ona, prema njihovim planu, treba da ulazi u vodu još oko pedesetak metara, a Zemunci misle da to ne bi trebalo raditi jer će se poremetiti izgled Starog jezgra Zemuna.

Ja se zalažem za očuvanje jezgra, ne bi mi bilo pravo kada bi se izgubili tragovi kamene brane na dva nivoa, napravljene krajem 19. veka kada je Zemun prvi put postao grad. Neophodno je graditi i ojačavati obaloutvrdu, ali treba voditi računa da stari deo keja i jezgro u koje je uklopljen, a u kome se vidi razvoj arhitekture od starog baroka do secesije, ne izgube svoju vrednost – kaže Dabižić."

Pribavljena dozvola za gradnju , po rečima potparola Bajića, nije validna jer nema potrebnu Saglasnost - odobrenje kako je rekla L. Kotur iz Zavoda.

Plana se mora uraditi prema Uslovima koje daje Zavod , kao i Saglasnost na projekat, a sve u skladu sa zakonom, tj. PDR 'Staro jezgro Zemuna'- link.

Zato predlažemo da se uradi Izmena tog projekta, bez biciklističke staze i ograde sa lanicima, a koji će biti dosta jeftiniji, pa da se takav projekat da na Javni uvid gradjanima Zemuna.
Deo novaca koji bi se tako uštedeo, može da se upotrebi za izgradnju potpuno devastirane površine preko puta Kapetanije, do 'Skale' :

Kakvo je stanje ove 'zelene površine', još bolje se vidi kada se klikne na slike.
PDR nije predvideo zelenu površinu (?!), ali je označena podela površine:

Za rekonstrukciju 50-tak metara u centru keja kod Kapetanije i Venecije
mogu lako da se obezbede sretstva , ako se odustane od izgradnje ograde
sa lancima i nepotrebne biciklističke staze, a sve to u dužini preko 400met.
Na ovom prostoru može da se izgradi i manji parking za motore i bicikle.

Novi kej treba izgraditi po ugledu na stari - ne 'pešačka staza', već Šetalište!

Garaže

2009-08-12T07:37:00.058+02:00

Da se podsetimo da Donji Grad nije projektovan i izgradjen za ovoliki broj
učesnika u saobraćaju, koji hoće i da se parkiraju što bliže svom odredištu.

Vozači vrlo dobro znaju da u Centru nema mesta za parkiranje, ali ipak pokušavaju da dođu što bliže radnom mestu ili tezgi na pijaci ili stolu u restoranu da bi što manje pešačili.
Postoje i ulice malo dalje od samog Centra ili Keja u kojima može da se parkira, ali treba prepešačiti par stotina metara i utrošiti nekoliko minuta da bi se stiglo na odredište.

Pošto se navike teško menjaju ( najbrže se menjaju visokim kaznama, koje
se redovno naplaćuju) trebalo bi obezbediti što veći broj mesta za parkiranje, a voditi računa o Starom jezgru i pešacima, ekologiji, zelenilu, saobraćaju, troškovima, .. itd. i tako dolazimo do podzemnih garaža, jer skoro da više nema mesta za parkiranje na površini ili delu kolovoza.

U Planu detaljne regulacije 'Staro jezgro Zemuna', predviđene su tri podzemne garaže (9) : na platou ispred SC Pinki, ispod parka kod autobuske okretnice na keju i ispod parkinga između pijace i keja, kao i
dve nadzemne (8) kod robne kuće u Glavnoj i kod benzinske pumpe na
Trgu Branka Radičevića - bivši Muhar.

Insert iz PDR-a Ivićeva, Novogradska, Ugrinovačka i J.Kuburovića

Pored ovih lokacija iz PDR-a, postoje i planirana podzemna u Ivićevoj i
kod postojećeg parkinga u ul. Stevana Markovića (Đure Đakovića), koja je
između Glavne i Keja ( Centar) - gde je jedna veća garaža najpotrebnija.

Ova lokacija je van PDR-a i već se koristi za parking, pa bi možda mogla da se izgradi i podzemno-nadzemna garaža sa nap. 2 podzemna sprata, prizemlje i 1 nadzeman sprat. Položaj je skoro idealan, na samom ulazu u Zemun, blizu Centra i Keja, na 5min. pešačenja - nadam se da nije mnogo.

Inače, u toku je izrada 'Plana generalne regulacije mreže javnih garaža'
koji radi Urbanistički zavod Beograda i treba dođe na Javnu raspravu.
Za sada sam našao ovu tabelu o planiranoj gradnji 'novih garaža' na kojoj su planirane samo dve garaže u Zemunu - a gde i kakve to ćemo tek videti.

Pismo ( mejl ) koje je stiglo 9.9.'09 kao odgovor na dopis koji sam poslao Zavodu:

Članak vezan za ovu temu : "Podzemne garaže sledeće godine" - Blic

Projekat

2009-08-07T12:38:00.056+02:00

Kakav nam treba 'novi kej' koji će se uklopiti u ambijent Gardoša?
Da li treba da bude 'pešačka staza' ili Šetalište kao na 'starom keju'?
Ko o tome odlučuje, ako ne mi koji smo odrasli i živimo na keju?
Da li su autori predloženog rešenja nekada bili na našem keju? Sumnjam.

Mnogo pitanja - malo odgovora, a na jedno pitanje " da li je potrebna Saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na projekat po kojem će se graditi novi kej, jer je i on u zoni Plana detaljne regulacije Staro jezgro Zemuna ?", dobio sam sledeći odgovor :

Da, trebalo bi da traži Uslove i Saglasnost za novi objekat obaloutvrde i šetališta od 'Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda'.
U pravu ste mnogo je betona.
Šetalište mora biti najmanje širine kao postojeće od Venecije do ulice Đ.Đakovića. Nedostaje zelenilo.
Lanci su neprimereni rečnom keju.
To su sigurno videli projekat za morsku marinu ili rivu.
Lance treba izbaciti pošto ne odgovaraju duhu gradskog keja pored reke.

I drvene platforme su čudne. Odakle drvo u tom betonu?
Drvo, lanci pa to je kič varijanta. Rešenje treba da bude elegantno, nenametljivo, da odiše duhom grada i Gardoša.
Pre svega funkcionalno i da se stapa u stari deo keja.
Ne treba uvoditi nove materijale. Kamen, asvalt i zelenilo su dovoljni.

Kako je rešen kej pored Sene ili Tibra. Primereno, nepretenciozno. Gradski.
Projektuju kej ispod najstrarijeg dela Zemuna i Beograda, Gardoša.
Morali bi da poštuju kontekst Gardoša, pošto je to deo njegove obale.
Predloženi projekat ne bi odgovarao ni Novom Beogradu.
Pretrpan je i prezasićen. Mora biti pročišćen.
autor : Dragoslav Miljković

Na slici zvanične prezentacije, vidi se cela problematika takvog projekta :

Vidi se raspored površina od ukupno 5.570m2, prema datim podacima :

- 2.670m2 .. ~48% ... kolovoz

- 1.420m2 ... ~25% ... pešačka staza
- 1.000m2 ... ~18% ... biciklistička staza
- ...480m2 .... ~9% ... parking

Od ovih 25% nove površine, koji su velikodušno planirani za pešake, treba
umanjiti određeni procenat koji zauzimaju podebeo zid ograde i ~1 metar
širok deo na kojem su drvored i klupe, jer to nije 'pešačka staza'.
Znači, samo je oko 1/5 ukupne površine planirana za 'pešačku stazu'?!

Prema projektu koji radi Direkcija za izgradnju, predviđena je dvosmerna ulica sa posebnim režimom, širine 5.5met. i 35 uzdužnih parking mesta.
Biće zasađena i 42 stabla ( na svakih 10met), a obe staze ( biciklistička i pešačka) planirane su da budu iste širine - po 3metra?!

Život na novom keju se vodi na jedan drugi način nego u onakvom projektu.
Nije tu mesto za betonsku ogradu sa lancima i biciklističku stazu.
Ljudi dolaze na kej da se vide i prošetaju, pa im treba Šetalište, a ne staza.

Mnogo je više kolica sa bebama nego bicikla, više je penzionera sa unucima
nego biciklista, jer i biciklisti dolaze na kej radi šetnje, a ne vožnje.

Na novom keju treba izgraditi Pešačku zonu, a saobraćaj svesti na nužan.
Zasaditi što više parkovskog zelenila i tako proširiti postojeći park na keju.
Tada će se 'novi kej' bolje uklopiti u Stari Zemun, Gardoš, kojem pripada.

Nadam se da će ove fotografije pomoći planerima da bolje vide Gardoš i njegov novi kej, pa da izmene postojeći i urade primeren, bolji projekat.

Staza ili Šetališe

2009-08-06T13:13:00.041+02:00

Po Idejnom projektu, planirana je 'pešačka staza', a ne Šetalište !

Površina 'pešačke staze' (koja bi trebalo da bude nastavak starog Šetališta) mnogo je mala u odnosu na 'saobraćajnu površinu', a 'biciklistička staza' je iste širine kao Šetalište (?!), tj. 'pešačka staza' po ovakvom projektu.
Zato je potrebno napraviti izmene/dopune ovog 'Idejnog projekta'.

Planirana je masivna ograda sa lancima, koja još više sužava 'pešačku stazu'. Na starom delu keja nema ograde i nije okovan lancima. Ova nepotrebna ograda, kao i staza za bicikle, samo poskupljuje radove.

Kilikom na sliku dobija se veći format gde se jasno vidi da je veliki deo predviđen za saobraćaj, ulicu, parking i stazu za bicikle (koja nevodi nikuda), a mnogo manji deo je predviđen za Šetalište kao što je na starom delu keja, iako i ovaj prostor pripada 'Starom jezgru Zemuna' koji je regulisan Planom detaljne regulacije.

Po ovom Idejnom projektu jedva se našlo mesta za drvored i malo travnjaka između betona i asfalta, a nije se vodilo računa o uklapanju u ambijent starih prizemnih kuća na keju pored kojih treba da se gradi.
Vreme je da se raspiše Konkurs za uređenje Novog keja i da se postavi konkursni zadatak za Šetalište, tj. park koji bi bio sastavni deo već postojećeg parka na starom delu keja. Beton i asfalt treba izbaciti, a koristiti granitnu kocku i ciglu - gde je to potrebno.

Pre više od jednog veka projektovan je i izgrađen park na zemunskom keju !
Sada se planira 'staza za pešake' umesto Šetališta, betonska ograda sa lancima, proređeni drvored uz malo travnjaka pored 'raster parkinga'!

PS. .. Moram da se zahvalim redakciji Blic-a, jer je objavila sve moje komentare na : "Na uređenju šetališta.." i " Rekonstrukcija ulica.."

Novi kej

2009-08-04T10:37:00.025+02:00

Od restorana 'Šaran' do Radeckog izgrađen je novi kejski zid, a očekuje se i nastavak radova. Država je posle više decenija našla novac za uređenje obale kod Zemuna i tako sprečila buduće poplave u tom delu, iako je obaloutvrda urađena neadekvatnim, betonskim elementima.

"Prilikom izgradnje obaloutvrde upoterbljen je pogrešan oblik kamene oplate.Trebalo je koristiti oblu i nepravilnu formu koja bi se uspešnije uklopila u stari ambijent Gardoša i u rešenje sa kraja 19. veka na koje se obala nadovezuje.
Neshvatljivo je kako projektanti to nisu videli." A.D.

Ovo je jedno stručno misljenje sa kojim se većina slaže, a koje se odnosi na očuvanje Starog jezgra Zemuna i gradnju u skladu sa nasleđenim ambijentom 19.veka.
Sada se očekuje nastavak radova i izgradnja budućeg novog Šetališta :
"Predviđeno je uređenje od restorana „Šaran“ pa
400 metara uzvodno. Zaštitu obaloutvrde radilo je „Srbijavode“, dok Direkcija za građevinsko zemljište radi obnovu samog keja. Pripremljena je neophodna dokumentacija i dobili smo saglasnost od nadležnog Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. U narednom periodu uslediće izbor izvođača radova nakon koga će biti poznato i koliko je tačno sredstva potrebno za radove. Ove godine usledio je rebalans budžeta i zato ćemo u skladu sa novim finansijskim mogućnostima razmotriti kada je moguće pokrenuti izgradnju - kaže Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište.

Nov izgled keja predviđa široko šetalište, biciklističku stazu,
parking mesta i novu saobraćajnicu.
Na kraju ulice predviđena je okretnica za dostavna i interventna vozila. Ulica će biti povezana sa gornjim nivoom šetališta na kome će biti omogućeno formiranje letnjih bašti, terasa, vidikovca, odmorišta kao i rampe za spuštanje čamaca u reku." Blic

Biciklistička staza i 'široko šetalište' su planirani iste širine ?!
Potpuno je besmisleno graditi posebnu saobraćajnu stazu za bicikliste
kao na N.Bgd. koja se vrlo malo koristi, jer je biciklista malo u gradu.
Daleko je veći broj šetača na keju i beba u kolicima, nego biciklista.

Da li su 'planeri' nekad bili na zemunskom keju i videli kako se on koristi?
Opet je problem saobraćaj, pa evo još jedno mišljenje u vezi Zemuna:

"Povodom najave konačnog završetka građevinskih radova na uređenju Zemunskog keja od restorana Šaran do Radeckog napominjem da je neophodno u predloženom projektu napraviti izmene.
Potrebno je izmestiti saobraćaj sa obaloutvrde i stvoriti mirnu oazu na reci. Još jednom se kod nas radi uobičajeno, stihijski i bez promišljenog koncepta čitavog šetališta.

Ko posmatra ovaj prostor kao poseban
kulturnoistorijski, prirodni i turistički resura grada?
Kada planirate na ovom prostoru, morate da znate da je potrebno izgraditi javne garaže koje su predviđene planskim dokumentima, prevashodno, garažu na Trgu Branka Radičevića, na mestu postojeće benzinske pumpe, zatim garažu u Ivićevoj na uglu Vrtlarske i na parnoj strani ul. Stevana Markovića.

Dakle projektanti otvorite RP SJZ, pa vidite sta je planirano i u kojem prostoru se nalazite. Radite posao za buducnost i svaka greška je trajna, a svi znaju da nema para za bacanje i da nam ne terbaju nepismena rešenja. Naučite da se na reku ne dolazi džipom do obale, da postoje i drugi, drugačiji konzumenti i da nisu noćni posetioci najbitniji za opredeljivanje rešenja koje treba da koristi budućim generacijama.
Nemojte da planirate po meri Čumicevog sokačeta, Zemunikuma i mnogih rešenja koje je pregazilo vreme.
Zemuski kej, Gardoš i Staro jezgro su ogromen potencijal od kojih generacije mogu da žive, samo ako ih sačuvamo. " A.D.

Kula na Gardošu

2009-07-14T11:18:00.010+02:00

Kula je podignuta u središtu srednjevekovnog utvrđenja u kojem je živeo i umro Sibinjanin Janko ( Janoš Hunjadi). Po njemu se i odomaćilo ime 'Kula Sibinjanin Janka' koje se prenelo i na 'Milenijumsku kulu' koju su sagradili mađari 1896g., tj. 400god. kasnije. Postoje ostaci starog utvrđenja sa 4 kule.

Ovaj spomenik, visok 36met., bio je ozbiljno oštećen 1914god. u sukobu srpske i austrougarske vojske, ali su oštećenja sanirana posle rata. Kula je poslednji put preuređena 1962god. i u njoj je radila jedna od prvih diskoteka - od večeri do jutra.
Na Gardošu je počelo ozbiljno renoviranje i rekonstrukcija 'Milenijumske kule'.
Otišao sam da proverim i vidim početak radova - ovim stepenicama :

Oko Kule je postavljena ograda, a kroz prozore se vidi da se nešto i radi.

Sadašnji zakupac, Đorđe Čubrilo iz Zemuna, slobodni umetnik - fotograf, ima nameru da otvori besplatnu školu fotografije, umetnički atelje i galeriju na 1sp., vidikovac sa durbinima i još ponešto kako pišu mediji - Politika i Blic.

Na Gardošu se grade nove kuće koje zamenjuju stare, kao što se vidi na slici. Postoje još ostaci četiri kule starog utvrđenja, ali nisu konzervirani.

Najzad je i opština preduzela nešto po pitanju ovog simbola našeg Zemuna :

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ГАРДОШУ

Градска општина Земун покренула је иницијативу за археолошко истраживање земунске тврђаве из средњег века. Иницијатива је упућена Секретаријату за културу Града Београда и Заводу за заштиту споменика културе града Београда како би се издвојила неопходна средства и планирани радови уврстили у Програм за 2010. годину. Поред археолошких истраживања неопходно је извршити реконструкцију и заштиту бедема земунске тврђаве на Гардошу.

Остаци некадашњих бедема најстарији су видни знаци далеке прошлости Земуна. Извесно је да је истурени део лесног платоа био настањен и утврђиван још у праисторији, а и у време Римљана. Утврде се помињу у хроникама у вези с Првим крсташким ратом 1089. године и у XII веку, кад су се водили ратови за превласт између Византије и Угарске. Постојеће зидине с четири кружне куле, тзв. готског типа, подигнуте на прелазу из XIV у XV век, у време продора Турака на Сави и Дунаву. У време владавине Турака утврђење је запуштено и кад је 1917. године аустро-немачка војска коначно преотела Земун, остаци бедема су изгубили значај.

http://www.zemun.rs/vesti/view.php?vest=20091009

Slike arheoloških iskopavanja pored kule.. link na FB

4. jul 2010

"Srce Zemuna, na obali Dunava"

Ovakav je slogan novog sajta 'Kula na Gardošu' - link
Centar za očuvanje ambijentalne celine

29.1.2012

"Rekonstrukcija Zemunske tvrdjave"

Tvrđava na Gardošu trebalo bi tokom 2012. godine, kada se očekuje početak rekonstrukcije ovog srednjevekovnog spomenika kulture, postane jedan od centara turizma Srbije. Arheološka istraživanja Zemunske tvrđave završena su u oktobru 2010., a Zavod za zaštitu spomenika kulture radi na projektu rekonstrukcije ovog utvrđenja.

Ceo prostor na Gardošu predstavlja izuzetno kulturno nasleđe i trebalo bi da postane kulturno-turistički centar, a napredak rekonstrukcije će zavisiti pre svega odnovčanih sredstava.
Osim srednjovekovnog utvrđenja, na prostoru celine Gardoš značajno je i groblje na kojem se nalaze pojedinačni spomenici kulture kao što je npr. Hariševa kapela, Gardoška i Sinđečićeva ulica kao i Nikolajevska crkva. Ovde se nalaze ostaci iz praistorije, antike, srednjeg veka. Posle rekonstrukcije ovde bi mogao da se stvori interesantan ambijent za turiste..... link eZemun

Staro jezgro

2009-06-09T06:43:00.019+02:00

Zemun ubrajaju u najstarije gradove u našoj zemlji. Vrlo pogodan geografski

položaj i prirodni uslovi, privukli su i zadržali ljude da u ovom delu medjurečja

osnuju naselje čiji se kontinuitet može pratiti od neolita do danas.

Staro jezgro Zemuna u svom današnjem obliku formirano je već krajem

18.veka i predstavlja jedinstven urbani fenomen izražen kroz mnogostrukost

oblika, sadržaja i značenja, zbog čega je proglašeno prostornom, kulturno-istorijskom celinom od velikog značaja za Republiku Srbiju. ( Urban. Zavod Bg)

Deo Donjeg grada koji obuhvata Plan detaljne regulacije
Staro jezgro Zemuna

Metodologija planiranja u zaštićenim kulturno-istorijskim područjima - Urbana obnova starog jezgra Zemuna

Grozdanić Milica , Urbanistički zavod Beograda JP, Beograd - Sažetak :

Zemun ubrajaju u najstarije gradove u našoj zemlji. Vrlo pogodan geografski položaj i prirodni uslovi, privukli su i zadržali ljude da u ovom delu međurečja osnuju naselje čiji se kontinuitet može pratiti od neolita
do danas.
Nalazeći se na raskrsnici puteva između Istoka i Zapada kojima su se kretala sva politička, etnička i kulturna pregrupisavanja našeg kontinenta, Beograd i Zemun pripadaju najstarijim naseljima Evrope i najviše razaranim gradovima sveta. Svi krupni događaji evropske istorije odigravali su se preko njihovih teritorija.

Staro jezgro Zemuna u svom današnjem obliku formirano je već krajem XVIII veka i predstavlja jedinstven urbani fenomen izražen kroz mnogostrukost oblika, sadržaja i značenja, zbog čega je proglašeno prostornom, kulturno- istorijskom celinom od velikog značaja za Republiku.

Urbanistički zavod Beograda, kao nosilac izrade plana, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, izradio je Program rada (razmatran i podržan na sednici Stručnog saveta Urbanističkog zavoda održanoj 21.09.2001. godine i na sednici Komisije za arhitekturu i urbanizam IO Skupštine grada održanoj 30.10.2001. godine), u kome je definisao metodologiju, sadržaj i dinamiku izrade predmetnog plana revitalizacije i urbane obnove ove spomeničke celine.

Primenjena metodologija zasnovana je na važećim zakonskim rešenjima i propisima, kao i na ukupnoj praksi Urbanističkog zavoda Beograda i drugih urbanističkih organizacija u postupku izrade i donošenja regulacionih planova.
Urbana obnova je u predloženom metodološkom postupku shvaćena kao prilagođavanje objekata i prostorne celine promenjenim socijalnim, kulturnim i ekonomskim uslovima bez bitnih promena njihovih osnovnih fizičkih osobina, a u cilju očuvanja tradicije, identiteta i fizionomije istorijskog ambijenta.

Postojeći socijalni milje se zadržava u unapređenim ekološkim i adaptiranim funkcionalnim uslovima. Obnova i rekonstrukcija grada shvaćene su kao trajan proces koji se odvija u onoj meri i na onaj način kako to dopuštaju finansijske, kulturne i, iznad svega, organizacione mogućnosti i sposobnosti društvene zajednice.
Metodologijom izrade plana predložen je, prihvaćen i realizovan konkurs za unapređenje javnih prostora i objekata sa ciljem da se u fazi pripremanja prostorno-programskog koncepta plana provere ponuđena rešenja i prikupe i druge (drugačije) ideje o mogućim načinima uređenja prostora.

Predmetnim planom utvrđen je obuhvat i koncepcija uređenja i unapređenja starog jezgra Zemuna u cilju očuvanja tradicije, identiteta, kulturno-istorijskog i prirodnog ambijenta i unapređenja javnih prostora
i funkcija.
Celina jezgra, kao višeslojni gradski organizam, tretirana je kroz interdisciplinarni konzervatorski i planerski postupak revitalizacije i rekonstrukcije ograničenog obima, kojim je potrebno razrešiti stvarne protivurečnosti života ispoljene između nasleđa i savremenih potreba.

U plan je implementirana ideja o urbanoj obnovi gradova utemeljena u svim urbanističkim poveljama, kojom se afirmiše koncept održivog grada kao prioritetan u upravljanju i trajnom uređenju.
Plan afirmiše Staro jezgro Zemuna kao jedan od dva istorijska središta Beograda i jedno od tri jezgra koja čine glavni gradski centar.

Razvojne mogućnosti ovog prostora definisane su u pravcu kvalitetne transformacije prostora i afirmacije vrhunskog ambijentalnog okruženja, a ne u značajnom povećanju kapaciteta stambeno-poslovnog prostora.

Plan preporučuje zaštitu karaktera postojećeg tkiva, očuvanje i unapređenje javnih prostora, očuvanje parcelacije, horizontalne i vertikalne regulacije, autohtone arhitekture, revitalizaciju postojećih i uvođenje (redefinisanje) novih namena za objekte i prostore koji imaju izuzetne kulturno-istorijske, arhitektonsko-urbanističke i ambijentalne vrednosti, kao i zaštitu vizura, siluete i slike grada.

Plan predstavlja osnov za buduće arhitektonsko oblikovanje blokova i ansambala i njihovu neposrednu izgradnju i realizaciju.